Бранич

БРОЈ 15.

Г» Р А Н И Ч.

523

штво људско даје се свести најире на л.уде и добра, а у ; крајњем реду на снлу н иатерију. Аноргански свет то је ббгата ризница непсцршшо врело за више светове. Органска нрирода за састав свој црпе материјал из своје средине и из нижег анорганског света. Надорганска нрирода друштво људско црне елементе из своје средине и из нижих (анорганских н органских) светова. У друштву људском Физпчка телеса иостизавају највиши стуиан> могуће еволуције. Но из тога што се сва ирпрода у крајњем реду даје свести иа силу п материју, и што се сила и материја у свима световима иојављују, ие може се извести зукључак да све науке једно и ис-то испитују, јер кад би се само на Физичка својства силе и материје ограпичили, органски иа и друштвенп живот осТали би нам посве непознати. Свакој науци је круг испитиваља одређеи, и свака испитује особиту врсту појава. Социологхгја испитује друштво људско, односе који међу Факторима друштвеним ностоје, односе који између ових Фактора и материјалних добара владају. Сви друштени односи иак, како односи друштвених Фактора међу собом тако и спрам материјалнпх добара, јесу дискретне и надорганске ирироде, јер код друштава престаје реч о конкретном физичком срашћ11кан,у и о физпчкхш својствхша телеса. У грубе погрешке против ов хтх основних правила и начела науке могао је иастхх само модернхх законодавац, код којег је нравничка свест јако иомућена, и који не нознаје довољно природу оиих појава које је рад да регулише. 1 ) Тако н. пр. баштгта је социални иојам, а обухвата извесне стварне предмете : земљу, кућу, њхшу, ливаду и т. д. Земља, кућа, ххшва, ливада (и т. д.) то су опет Физичке ствари. Без сумње да се ове Физичке ствари и у друшгву појављују XI да су елементи друштвеног организма, но соцнолог никад се неће заниматп физичкпм својствима овпх ствари или телеса, иити ће мислити да Физичка својства овој појави (баштина) 1вено баштхшо биће дају. Испитујући баштину социолог ће увећ истраживати хвена социална односно економна својства, особито кад хоће овим својствима да ју каракЈ) Ни народна економнја која од свију друштвених наука стоји у најближем додиру са физичком силом и материјом, ие испитује Фазичка својства силе и материје, већ онај однос између силе и материје и економнога рада влада. Тако н. пр. својство Физичке тврдоће пзвесних ствари без сумње да има уплива и стоји у извесном односу са економним радом, с тога и деоба капитала на сталн* и течни и може да има економна смиела..— Рикардо н. пр. кад истражује законе о ренти, не испитује Фиаичку каквоћу земље, веХл уплив ове каквоће на производњу, т. ј. однос који изнеђу каквоће земље и економнога рада влада.