Бранич

538 Б Р А Н II Ч. БРОЈ 1б.

на робијашко одело. Било је њих еедамнајст, које су тога јутра довели шест обичних лопона и разбојника и једанајст осуђених чланова комуне. Тешко је било ранликовати једног од другог; ошишана коса^, обријано лицс и једнако одело, давало је свима једнаки изглед. Један оФицир и шест чувара стражарили су за време мењаља хаљина. На једном крају те велике сале стајао је један робијаш снажног тела, ослањајућп се на гвожђе и ланце. При његовим ногама стајала је сирава за окивање. На лнцпма чувара видело се неко смешење. Они иосматраху робијаше п очевидно очекиваху негато. Комунисте су путовали у затвореним колима н за време иревоза један другог нпје видео. Кад се сад сви ти пријатељи у један мах видоше, било је свакојаких призора, којн су увесељавали чуваре. Међутнм било је и тога да су иеки од њихна друге песницама наиали. У један мах зачу ес енергичан глас, снажан и озбиљан, а тако • магиетичан, да је одмах нрестала сва вика и да се сви обрнуше на страну одакле долазаше тај глас. Комуниста који је говорио, није иаличио осталим својим друговима. Имао је строгу Физиогномнју, седу косу, а ослабело бледо лице, чије црте иоказиваху чврсту вол>у.. храброст и достојанство. Он проговори само неколико речп и сви беху тронути. Он пх је нозвао, да достојно сносе несрећу, опоменуо нх је да један другом опросте и молио их да буду илеменитп и трпељиви. Сваки се умприо и успокоијо. И сами чувари нису могли ирикрити, да пх је тај иризор тронуо. Само је један етајао у срединн с-але, громкпм гласом потемевајући се речима онога, који је изговорио речи номирења и међуеобног опроштаја. Кад овај виде тога, што је сам стојао, он се чиста унропаети и уступи неколико корачаја назад. Д'Арлијзон и Шерут били су оиет заједно.

(СВРШИЋЕ СЕ.)