Бранич

број 16.

б р а н ii ч.

557

Дакле има збирн. стварн у идеји н збирн. стварн у фак -/■;/. пма збирн . стварн покретних одвојених једна од другс, а у пзвеснп.м случајима покретннх с.нојеннх и ненокпетнпх, фпзпчкп међу собо.м везанп. Пли, другим речма. нма стварн, које сачпњавају и/швну, а пма пх. које сачпњавају фактички пелниу. Но наш законодавац. дпјући онре^е ф а : ј о тој целпнн, Ј пгје хтео , но прпмеру римског нрава п аустр. за коник а^ Да_ тиј опредеља] огр; 1 ц ичи само на ишуег.чПаа гегнш него .је пзрскао једно опште начело н јаснпм текстом у §. 191 казао : „ Више ствапп аМччану.г ио.т Јепним нлепо.п. (а не скуп вшне носебнпх стваци како гласн аустр. закош, ун.не јелнц са .мо ствап. (а не .једчу скуиму ствар како гласи аустр. зак.), »■ сматрајц се као јелно цело, (а не обичавају се сматратп, као пгго каже аустр. зак.) Наш за кон, даклс, не правн разлпке, да лп је колекцпја нли скуп стварн идеалан, плп фактичан. он у опште проглашава за законску. дакле нр авну целнну сваку колекцнју ствари скончанпх нод јсднн.м пменом . II то се тако, не само „обичава", него мора сматрати свуда. где год закон специјалним наређењем у својим појединпм партијама није што противно наредно, илн где интересоване странке вол.ом нли уговором ннсу другче наредпле. Ја, дакле, нисам ништа ново и ориђиналио изиео, кад сам казао да п иенокретне с-твари могу да буду колективне или збпрне; јасам изнео само оно, што наш закон каже, и игго су нре мене казали други нознати јевропски иравници, као н. пр. Обрп и Т'о, које је изволео и сам г. Гершић на стр. 325. Бранича цитирати, али наравно у онолпко, у колико њему нде у прилог. II онда нека изволе читаоцн пресудити, да лн је бпло места оно.ме вицастом изразу о летењу корњаче, што га напред цитирах. (СВРШИЋЕ СЕ.)

ХОЛДНДСХИ КАЗН5Н2 31К0Н.*) 3. ЈГарта !8^ . године санкционисан је у Холандској нов казнени закон. Овај је закон интересантан у толикој мери, да мислимо, да ће корисно бити да га у главним цртама изнесемо пред читаоце „Бранича." Нре свега закон је овај интересантан што први даје нримене једној новој теорији у казненом праву. Зна се да сви модерни законн готово подједнако грунирају кривичпа дела и казне. У свима се, скоро, казне деле на внше родова ирема разним кривичним делима. Теорија коју сноменусмо тежи да сведе све казне у једну казну. По *) С <1е Репа1 с1ов Рау.ч-Ваз СЛ Магз 1881.) Тг.к11п1 с1: апи ] аг Л\ г и1« шЈоа 1 \\ 7 тг<^гп8. Ауоса! а 1 I На\ч\ Р..т.