Бранич

БРОЈ 1 С).

Б Р А Н И Ч.

г>61

дица наси.шог узбуђења изазваног нападом. Не казни ее онај, који учини дело, нзвршујући тиме неко законо наређење.Не казни се онај, који учинп де.то извршујући тиме званичну наредбу, издану од надлежне власти. Ако чиновник некнм кривичннм делом ирекорачи неку особену обвезу свога звања, илн ако при вршењу кривпчног де.та употреби власт, прилику или средство, које му је звање дало, казна се може иодићи за трећину. Одма на ирви поглед еваки познавалац нашег казненог закона мора приметити да се ова глава битно разликује од наређења нашег закона о томе. И ако се у наслову вели: искључење, олакшање и отежање криминалитета, сва наређења овога одељка односе се на искључење криминалитета, или на околностп извињујуће као што то наш закон назива. Међу тим овде нема ни спомена о олакшавајућим и отежавајућим околностима. Њих у овоме закону не ма н икако. Глава IV 7 . Покушај. — Покушај преступа казнн се, ако се намера учиниочева ноказала с почетком извршења, н ако је извршење остало недовршено само услед околности независнпх од његове воље. Максимум главних казни утврђених за кривично дело, смањује се за трећпну при иокушају. Код кривица, које се казне вечним затвором, казна за покушај не може бити већа од 1 г> година. Споредне казне псте су за покушај као и за свршено дело. Покушај иступа не казни се. Глава V. СаучешЛе. — Казне се као учиниоци кривичних дела: 1) онн који дело изврше, они који ураде да се дело изврши, или са,Делују да се учини; 2) они који поклоном, обећањем, злоупотребом власти, наснљем, претн.ом или иреваром изазову дело са намером. За носледње само се води рачуна о делима, која су са намером нзазвали без погледа на иоследице ових дела. Казне се као саучесницн преступа: 1) онп који са намером пруже иомоћ за извршење преступа; 2) они који са намером даду прилике, средетва или упутства да се изврши ирестун. За саучеснике максимум главних казни смањује се за трећину. Споредне казне исте су. У утврђењу казне водн се рачуна само о делима, која је саучесник с.а намером олакшао, или им на руку ншао, не гледајући на последице ових дела. Личне околности које искључују, смањују, или отежавају криминалптет, узимају се у вид, у примени казненог закона, само односно учиниоца илн саучесника кога се лично тичу. Саучешће у истуиима не казни се. У штампарским преступима, против издавача ништа се не предузима, ако наштамиани иримерак садржава његово име и адрееу, н ако је писац познат, или га је издавач иоказао на ирви иозив. Ово се иравило не примењује, ако се у времену публиковања, нротив писца нпје могла