Бранич

БРОЈ 17. Б 1' А н и ч. 0 #7

ју ненрестано етадне прнроде, а пмовинска својства се у друштву мења*у н нреображавају. Сва досадања борба нвмеђу Фпзике п економије еводи се иа ово: Г)аштина 1т евојпна то су иојмови о имовинн о супротним имовинама. Покретност и непокретност јесу Физнч ка св ојства телеса. Имовински нојмови односе се и на Физичке ств арн. Они су нетн* (ио прнроди евојој) како за физичкн покретне тако и Фпзпчке непокретне ствари. Термин башгина одноеио се у ерпекој иеторнјн на земље и зем.Ђишта еа зградама или п без рвих, дакле на физичкн неиокретна добра у строгоме емиелу (ио природи) — нојам шш о нмовини био је нстн у старо доба како за физички иокретне тако и фнзички непокретне етвари и ако ее нојам баштнна ннје одно сно на физ . нокретна добра. Појам свој/гна односи ее како на фпзпчкн нокретпе тако п физпчки ненокретне етварн. ИмовинсТш појмовп некога народа може да варирају и то не само у разним нсторнјским временима већ и у једном и истом времену, јер како физичкп неиокретне ствари могу у разним имовинским облицима да ее појављују. Но да се оканемо једаннут фнзикс н физичких иојава, на да пређемо на оне параграФе грађанеког законпка у којнма се о баштини као о нмовинском појму говори. У овоме погледу особито важан је 2 .2. Но бадава се ми отресамо Физике и фнзичкнх нојава кад се модерни законодавац заљубио у Физпку. Тек у §-у 212 изнашао је он иравп соиственостн. које се оснива на прироли, следователно ве(1 је законом природним оиредељено (нрема томе дал.н законска наређења спгурно да су излишна?) а поред тога још н обезбе(јено уставом земаљским и законом гра(ја;нским. О и шрога, о шогев! — о ириродо на кога су спали! Природа — природни законп — устав земаљски — закон грађанскп — право сопствености — право баштино одакле да почнемо? ') Под природом и лриродним заковвма разумсва законодавац Физику, јер он нема појма о другој каквој природи. Да ли се само нраво сопствености на покретна добра или такође и ово право на ненокретна добра осннва на природи и законнма је нриродним опредељено, то се из номенутог §-а јаено не види. Но како јс данас имовински појам иста како за физички покрстне тако и физички пепо кретна доСра, то је ван сумње да се помснуто тврђење законодавца односи па оПе врсте до П лјо.