Бранич

738

Б Р А II II Ч.

Да споменемо још и дпсциилпнарип суд, поји суди чнновнпцима грађ. реда и јавним нравоаастуннпцима аа истуне у дужностп пли ваи ове. Диецнплннарнп суд ааведен је ааконом о чиновницима од 15 Фебруара 1864 год. Састоји се из седам судија, четири ааменика и једног деловође. Судије се постављају владалачкпм укааом, по предлогу министра иравде, на једну годину дана, н&> вншпх државних чпновннка. нз места централних иадлештава, и нп једаи не моуке бпти нижег зваља од члана окружног суда. Они врше ову дужност бесплатно. Деловођу одређује мннистар нравде. Днсциплннарни суд решава на основу акта чпљеиог нслеђеља; но где сам за нотребно нађе, нлп на захтев онтуженога, може наредити лични нредстанак оптуженога н сведока, или испит сведока код дотичног окружног суда. Он решава по већини гласова; и при решавању има у виду нарочито ннтересе државне службе и одржаље реда у истој. кад решава о крнвпцама чииовничким; а кад решава о кривнцама правозаетуиника, нарочито пма у внду важност позива п поверења. које се мора имати у иравозаступиику. Ои није обвезан држати се иоложених правила о доказивању, него се ослања на своје слободио убеђење, црпљено из укунног ислеђења п докааа. Изрпче казну новчану до трн месеца плате, илп линтење службе код чииовника; а код нравозаступиика, новчану казну до 200 талира или лпшење ирава на правозаступништво.. Пресуде су му п решења одма* пзвршне. Сва^дојакошња уређеља првостепенпх н великих судова укпнути су законом од 20 Фебруара 1865 (зб. 18 стр. 23), којн је донео нову организацију ових судова. По овоме закоиу постоје сада у свакОм округу по један окружнп суд. и овима равни иостоје у Београду суд вар. Београда и трговачки суд, но овај са особенпм устројетвом, ко]е смо раније видели; иостојп даље једаи апелациони суд, и над свима овпма једап касационп суд. Окружни судови могу се састојати из једног, а но иотреби и из впше одељења. У свакоме од ових судова морају бити најмање три еуднје (разумевајућн ту п председннка), н ес-