Бранич

804

Б Р А Н И Ч

БРО-Ј 23 и 24

властд регулисана је овде ирема условпма и природи воље или боље рећи самовоље власникове. — Система неогратичене нмовии•ске власти постаје систетом иеогрпничепе имовипе кад закони земаљски величини имовине нпкаква ограничења не стављају. Дуго се у науди мислило да је неограниченост власги опште својство имовинско т. ј. да је ово г:војстзо природно, и да припада свакој имовиии без разлике. Овоме на против кад су упознати имовинскп појмови и других народа, и кад је критички упознат и испитан историјски иостанак и развитак разних имовинских иојмова, увпдело се, да имовинска власт сама по себи и природп својој, још више пак услед писаних закона, може да буде и ограничене природе, тако да се предметима имовине нз може по вољи у промету располагати. Тако на пр. илетенштина (жупа) сама ио себи п природи својој. пе отуђива је, једно што у прастаро доба кад је овај појам владао земље не имађаху вредности у про■ мету, а друго што племена не могу сво.је земље да продају ни поклањају, јер се то не слаже са нлеменским опстанком и начелима племенске целине и самосталности. Исто тако и сеоски потеси у старој сеоској заједини неотуђиве су природе. Па и код оних народа, где је појам приватне имовпне већ овладао, али где су имовински појмови удешени према правпм и истинским потребама извесних друштвених редова и сталежа и природи и условима производње, не пак према некаквим чисто психичким категоријама (воља, самовоља) и некаквом лажном п уображеном имовинском савршенству, налазимо примера огранпчене пмовпнске власти а неотуђпвнх предмета. Доказ о томе нам .је баштина ког старих Срба. Овоме на против као пример посве разуздане и неограничене имовинске власти можемо навести својину, код које чзу сви иредмети отуђиве природе. — Предпостављајућн дакле да предмети имовине пмају већ вредности у промету, даље још од земаљских закона зависи да ли ће се овим предметима моћи сло•бодно и вољно раснолагати или не. Шта више чудновата и мистичка(?) је моћ и сила земаљских закона,') јер између осталога ови закони могу извесиим „стварима" вредност да даду, или да им бар увеличају, те тако да их оживотворе и у иромет унесу и

Ј ) Друштвени живот је одвећ сложен (јер је ово највиша потенцпја у могућој еволуцији силе и материје), с тога многе појаве из овог живота обичном лаичком оку готово као некаква необјашљива тајна изгледају, често и онда, кад је реч о најприроднијим истинама и законнма. Овај мистицизам увеличавају нарочито Формални земаљски закони, кад се са природним законима испдићу и природни ток стварп мењају.