Бранич

аро .Ј 23 и 24

Б Р А Н И Ч

«09

економних закона, рецнмо у ироизводњи, л ) рад човеков долази у непосредни однос са физичком материјом и другим радовима где се ток и ред кретању његовол одређује и опредељује, што управо законитост нојава и сачињава. Као такви природни економни закон могли бн навести, да се рад и средства за ироизводњу условљавају, 2 ) јер производња не може без та два услова (Чпњениде) да се врши, ;1 ) почем ово нпје никаква млатњава по ваздуху. Нозаконодавацможесвојим наређењима, системом свога кретања, природне економне односе у другатву да мења. Може да створи такви ред п поредак, да се рад у власти једног фактора, а средства за производњу у власти другог фактора појављују ( кааитализам). — Може п тако да нареди. да средства за производњу б}*ду целнна, а имовинске властп разних фактора да се у односу своме на тај предмет међу собом комбинишу ( феудализам). Особена имовинска својства имају основе своје у законима земаљским. Ако се у фактичком друштву неком наређења формалних закона, са природним економним односима и законима подударе, то је за другатвену организацију случајна ствар. Но ова случајност припада ираву баштином (цатурализму), а не ираву соиствености, јер капитализам није баш најприроднија система економних односа. Народи и векови имали су посла да створе ову спстему (право сопствености, капитализам), да исткају и исплету мрежу, која ће под маштом законог реда и поретка највеће неправде и пајвећа одступања од природних ствари у себи да закључава. 4 ) Модерни законодавац тнео је у економни живот вољу као мероцавну за модерни имовински појам (својину), и то онакву, као гато ју је у психологијама нагаао. 5 ) Тпме је учинио дретЉу неправду природи и природним економним законима и појмовпма, али је тиме задахнуо и створио свој идеал својину, ако не баш

2 ) Ова.ј пример узимамо Милу за љубав, јер и Мил признаје да нроизводњом владају, или бар мсгу да владају, природни економни закони. — Да ли може да буде нриродних економних нојава н закона у другом делу народне економије, и који су нојмови такве природе видике се из целе ове расправе. 2 ) Кад законодавац извесна добра за неоту!)Ива прогласи , тпме онда ова природни однос законом санкционише. 3 ) Види коју хо^еш народну економију. 4 ) Капитализам је нретворио рад радеников (најамничарев) у робу. 5 ) Вољио расшолагање то се зове у економном свету слооода , и то у ружном смислу речи, као разузданост и неограниченост.