Бранич

818 Б Р А Н И Ч број 23 и 24

само влада и иродаје их. — 1{ога ? — земљу и људе т. ј. право своје. — Кад право своје прода, разуме се. да остаје без земље и без људи. — Слободан је (у феудалном смислу речи) и може својим иравом ио вољи да располаже : да могу аод цркв// за душу иодаисати, у ирКију дати, ародати, хазирати. заменити, куд пм је хотеније обратити; и у свсму том да им Кјпрство ие аотвори. 1 ) Тежакова држава је тврда а и наследна, но њоме се не може вољно располагати, јер феудални законн тако то наређују. — Према овоме, феудални законп одржали су ограниченосж имовинске власти код тежачке породице у сво.ј суштини и целини њеној; што се пак тежачка имовина не назива баштпном, то долази од дегенерације народних појмова за време феудализма. Феудална оаштина била је напротив отуђива, јер она носи собом племенитост и слободу, а ово оиет неограниченост у располагању. Тако то феудални закони код Срба наређују. Кад вла•стелин своју баштину прода , те остгше без господарскот права, може лако несрећа да му се случи, да и њиме земљани закони овладају: и властеле који се ооретају у и/ркве да ору сва пога жита бедбу, и што узоре да завлачи; и сена да коси дон>, и да га здене; и ао стат винограда; и аут са гиумаиомг) — Племство код Срба није било „савршено", није било на тврдом основу подигнуто (као код других неких народа), баш за то што је баштина по српским феудалним појмовима отуђива. Код прва два особена својства (наследство и фактор) нашлп смо потпуну еагласност између српских народних и властеоских феудалних имовинских појмова, а код овог трећет особеног својства налазимо знатних разлика и одступања, али само за властеоску породицу — што долази, разуме се, од закона земаљских. Феудални законодавац грешио је себи и себи равнима и сроднима т. ј. алемству, што је дозволио да се код баштине његовог доба апсолутизам развије, али није грешио маси народа, јер баш због феудалне организације ограниченост имовинске власти се у тежачкој породици одржала. И тако феудализам је сам собом и природом својом , прпродом своје имовинске системе и организације , заштитио патриархални живот и тежачку непокретну имовину од ансолутизма и

') М1к1. бр. 141. 2 ) Повел.а цара Душана, Гласник XV стр. 305.