Бранич

832

БР АНИЧ

СТАРИНА СУДСКЕ АРХИВЕ од 1833 год. Нема сумње да је корисно изучавати иравне старине. Но већнна нашнх правника који се занимају изучавањем старог сриског права, наших старпх закона п уредаба, иду у далеку протплост, а мање износе и старије сада више непознате уредбе из нашег државног живота у првој појовини овог века. Намерап да приберем што је важније из судске архиве оног доба, наишао сам на следећу старину из 1833 године, која није без значаја, па је за то саопштавам чптатељима Бранича: Дужност чланова нахиски судова: 1, Члановн ваља један другога да поштују, и између себе љубавно да живе: и у пресуђивању сложни да буду, и безпрнстрасно да суде, нпкоме атара не назећи. 2, Свакога онога, који би суду ради пресуђења нуждан био, па неби тео добровољно доћи, од надлежнога канетана да ишту кад пресуђују важне I арнице, или у важнима кривицама особито где се тиче убиства или велике поаре, онда ваља н канетана нз капетаније, и но два кмета нз села, одакле је злочинац да призову и с њима у споразумљењу таквоме да суде; у таквоме догађају ваља капетан п кметови да покажу не самб оно злочинство за које је онај коме суде уапшен него и пређашње његово владање, и по томе са овима у споразумљењу членови суда да му суде без пристрасно тако, да нити атара иазе му, нити пизму терају, но управо по делу п према важности кривице његове, да га осуде ; овако ваља и онда да поступају Судије кад пресуду своју ваља ■ суду Народноме да пошљу. Кад пак неће моћи пресуду извршити, него ће је морати суду Народкоме на решење иредстављати, то се назначује у ниже следујућим члановима. 3, При мањим парницама да само оне парничаре у суд примају, који су се најпре код сеоскпх кметова, и надлежнога капетана судили, тако се нису могли поравнати, и капетан ји пошље у суд казавши око чега се терају. Но при већим парницама, н онпма, где ће се узимати ресум да терајуће се сгране одма на суд нредузимају, јер у таквим неће кметовн ни капетан нп смети судитп. 4, При суђењу ваља спокојно п равнодушно да се саслушају обадве страпе. и оптуженога никада да не осуде док п њега не саслушају а такођер док не саслушају п сведоке ако се која страна на такове позове.