Бранич

број 23 и 24 Е Р А Н И Ч 83б '23, Сваку II најмању пресуду и пзасдата писма ваља редом и по нумерама у протокол да уводе и по томе никакова иресуда да се изван канцеларије не изрече но у канцедарији кад су онде сви членови и писар који }1е је у протокол унести. Писма која суд прима ваља добро да се чувају. Пресуде извап каиделарије изречене неће имати никакове важности, шта више онај од членова, који би тако судио би ће звања свога лшиен. 24, 11исара у нзвршивању дужности његове најглавнија је дужност да се покорава свима членовима радећи оно што они заповеде и без њннога знања и дозволења никакво н нн најмање писмо или иресуду на име суда да не изда, или у протокол уведе. При том кад му се што наложи да иише да што се самога смисла и езгра ствари тиче управо онако ианише, како што му се рекне, ништа неизостављајућп или додавајући, и како оно које он од стране суда напише, тако н оно које на суд дође с::ако членовима да ирочита и истолкује; но будући да и писар у заседању судскоме члена преставља, то су дужни и членови њега приетојно звању његовом предсретати. Он има нраво у нресуђивању своје мњење дати, но ако то членови не би примили ои не ваља за то уиорним да се покаже и своје мнење да намеће. Кад који од чланова неби у суду био. писар може његово место засгупити, и у таквоме догаћају бити ће његово мњење равно мњењима остали членова но то само ако буде савршенога возраста. 25, Кад се који од оптужени илп тужитељ испитује осим судејски лица неваља нико други да се пушта у канцеларију, а кад се суди или мњења дају онда неваља да су у канцеларији ни они којима се суди. 26, Судије кад кога иснитују ваља да буду кратки и питајући да не псују, н да се не набрецују. и кад нађу, да је који крив да га казне без вике и псовања, а п парничаре да не пусте да се пред њима руже и бесчесте. Испит нек чини свагда онај измеђ членова, који је нарави кротке. при том човек разборит. и за тачно пспитивање какве сгвари најспособнијп. 27, Будући да доста пута између парничара пресуда завнси од сведока, то је суд дужан за сведоке примати само чесне и богобојазљиве т. ј. такове људе којп се нису никада у лажи и неваљаству уватили, к томе сведок ваља да је добар христијанин, који се по дужности христијанској исповеда и причешћује. Који неби за годину дана духовника имао и причестио се онај да се не прима за сведока. Сваког дакле који би као сведок у суд дошао да пита, је ли се као што је горе речено исповедио и причестно и ако буде да га прими за сведока ако ли не да га одбије. 28, Доста пута се догађа да за свршетак парнице нити има нити је Д0В0Л.Н0 само сведочанетво нити друга доказатељства, но мора се за-