Бранич

40

Б Г А Н И Ч

БРОЈ 1 И 2

цпјама које је Србија закључпла са неким страннм државама, крпвпчне нресуде односно странаца имају се достављати опој држави чпји је ноданнк осуђени. Ово се достављање има вршпти нреко мшшстарства нравде. (В. чл. 17 конвенције о нздавању криваца иамеђу Србије н Италнје, чл. 17 конвенцпје са Белгијом, чл. 19 конвенције са Аустро-Угарском). Изводе за странце ва:ва чувати у засебној групи, ради лакшег нрегледа и нстраживања. Код нас међу кривцима има врло много странаца, дошљака нз Турске, Бугарске, Аустро-Угарске н Босне. То су обично радннцп и слуге, а врло често нерадници и бадаваџпје којп у кривнци налазе извор за свој опстанак. Ако су били осуђенн за неку кривицу и иошто се казне ослободе онп обнчно иду где хоће, и за то врло лако замећу свој траг. За то је баш нарочнто нотребно да се за њнх установн једно средганте, где Ке се стицати обавештења о њима. Овима не треба придружити оне странце, којп су прирођењем Србп посталп. За њих треба шиљати извод власти онога среза у коме живе. Одашнљање кривичних извода могло би се ставитп у дужност државним тужиоцпма. Чим пресуда ностапе извршна, они би се имали старатп да се тачан извод ношље дотнчној влаети. Од времеиа на време требало би ревидиратн кривичне нзводе, и ако бп који кривац умро, његов нзвод нздвојити. Унравама казнених завода ваљало би ставити у дужност да за сваког умрлог осуђеника одма јаве дотичној власти, како би ова издвојила његов пзвод. Исто тако издвајалп бн се крнвпчнп изводи п оних којима су права повраћена. Тако се може пзбећи нретрпаност кривичнпх извода. Осим тога н правда ће бити задовољена јер кад се нечија кривица сасвим изгладп, право је да п последњи њен траг ишчезне. Једна озбиљна замерка која се у Француској чинп овако уређеном бележењу кривичних осуда, то је, што ова белешка нратп човека кроз цео жнвот његов. За крнвицу коју је у младости учшшо, и коју је можда скупо и горко покајао, он је ненрестано и до гроба жигосан. За то је једно мњење