Бранич

Г.РОЈ I И 2

Б Р А Н 11 Ч

Ш

новина, примљена најпре врло хладно као утоштја, бп извршена благодарећи настајавању ауторовом и одлпчпој брнжљпвостп и сталиости министра правде, н то за неколнко месеца, средством простог мпипстарског расписа; од то доба она је дала, као што тврдп крпмннална статистика, резултате толико повољне, колико неочекиване. „Данас се дакле тачно познаје ранија судска ирошлост сваког оитуженика; ии један који је у иоврату не може избећп праведној судској осуди; сада се више немамо бојати да нађемо у бирачким или поротничким списковима, у војсци, међу учитељима наше деце и међу миогобројиим носиоцпма државне власти, људе који су судом права изгубилп. ,,Поред ових резултата, тако неопходних за иравду, тако потребних за достојанство јавних звања н за друштвену морализацију, 1зал,а такође водити рачуна о големим услугама, ко'е установа сигурног бележења судске прошлостн чинп маси поштених људн чији је она заштитник. „Појмљнво је да кривци не воле ову установу. Она је огледало у коме се огледа њихова прошлост; али друга страна овога огледала опет показује са једнаком извесношћу ноштене људе. „Ако је један грађаиин, који је до тога доба без нкакве погрешке био, спроведен суду, он може сваку неправедну оптужбу одбити, говорећи са спгурношћу судијама: загледајте у моју прошлост, ја никада нисам против закона грешио. И овом, најречнтпјом од свнју одбрана, он је сигуран да ће задобити благовољење судијно, а можда п осигурати себи потпуно извињење." Новембра 1887 год.