Бранич

БРОЈ 1 II 2

Б Р А II II Ч

47

спрему, а Француску и Енглеску да привуку Флоту од 31 лађе до улаза у Дарданеле. Руски ултиматум приме у Цариграду 9 Јуна, а 2 Јула Русп пређу Прут и продру у Нодунавље. Турцп се држаху храбро иод Омер иашом, али један део турске флотз беше 30 Новембра шшенађен од Руса н код Синоне уништен. Тај нанад на мору сматрале су Енглеска п Француска као изазнвање њихове Флоте, која се бнла укотвила код Дарданела. Флота уђе у Црно море, а енглески. Француски и руски иосланици оставе Лондон Парнз н Петроград: рукавица беше бачена. У источном мору блокнрана. код Бомарсунда, на Алми, код Балаклаве, Икермана и Еупаторије побеђена, а по наду Севастопоља, престане Руспја да се п даље одуппре савезннчкој војсцн. Цар Алексаиадр, који је међутпм стуџио на рускн нресто, боље је ценио интересе Русије од свога тврдоглавог иретходника. Дана 23 Марта 1856 саетане се у Парпзу конгрес за повратак мира. Већ 30 истог месеца иотиишу иариски уговор о миру застуиници Аустрије, Енглеске, Француске, Пруске, Русије и Сардиније. Заступници су бнлп: аустријски Буол-Шауенштајн п Хибнер, енглескп Кларендон и Коулеј, Француски Балевски и Буркне, ируски МантајФел и ХацФелд, руски Орлов и Брунов, сардинскн Кавур и Биламарина, а турски Али паша и Ђемнл беј. Париским трактатом од 30 Марта 1856 хтело се у главноме да осигура независност и пнтегритет Отоманског царства. Норта је иримљена у заједнпцу евронских сила („европски концерат"). Појави ли се спор између норте и једне од снла потписница, оне су дужне, нре него што прпступе оружпју, да позову остале спле потппснпце ради посредовања да се могући рат отклони. Уговор од 13 Јула 1841, којп је одржао старо нраво отоманског царства да може затворити улазе у БосФор и Дарданеле, има се подвргнути прегледу; шта буде у томе погледу решено, сматраће се као нераздвојнп део уговора. Црно море неутрално је: отворено је за трговачке Флоте свпју народности, а на њему се никад не сме иојавпти ратиа лађа било које од пограничних држава