Бранич

БРОЈ 3 II 4

В Р А Н И Ч

101

еистемн пмовина час се дели, а час се онет прикупља, тако да одговара сваком степену савршенства приватне производње. Без сумње да се начело ове деобе може прпменнти и код баштине. Оваква баштина са начелом оковане деобе представља нам споља увек целину, а у унутрашњости њеној •она је оиет до крајности дељива; садржи у себи све врлине п дељнве и иедељиве имовпне. Но мн се овде неможемо"'упуштатп у потанко и опширно излагање ове оковапе деобе. Довољно толико што смо показали начело прп којем баштина и колективизам могу непрестано да се деле и ценају, а да се ипак зато у целиии одрже. 1 ) Према свему овоме главна погрешка старог законодавца против баштине и колективизма с-астоји се у томе, што је код Срба увео начело слободне дедбе , кад му је иа расположењу стајала н окована деоба која је п ближа и ириличнија српским иојмовима, јер имовинске односе не разрешава. 2 ) Но кад су и баштина и евојнна Формалне нојаве, појаве којпма су основе Формални закони, онда им остаје да се оие међу собом мере п утркују, да се са природиим законима н појавама у економији сравне, те да се види, које је од њих прнродннји 3 ) п савршенији нмовннскн појамЈилп спетема. Кад се код баштине уведе начело оковане деобе, онда она у сваком ногледу стојп високо над својнном: савршеиији је појам приватне имовпне, јер одговара свпма потребама и уеловима производње; нрироднијп је, јер се са природним економним законнма слаже и нодудара. Да је за старо натурално газдинство баштнна много савршенијн и природнији имовински појам, о томе сумње бити ') Код овс системс деоба је управо ј С лов равноправности међу члановима иородице. -) Сигурно да етари закоиодавад шце .познавао оковану деобу, кад је није увео. — Но за нетгознаваље најмање се може кривитп стари законодавац, кад ни поборници својине, тобож представипци науке, неће ову деобу дм изучавају, јер је :по њиховим појмовпма варварска.