Бранич

101)

1) Р А Н И Ч

делокупна имовинска система разштт и показатп може. 1 ) Дедукцнјом најмање могу се разметатн ноборницн својпне к модерни законодавац, јер њихово знање и њихова наука огранпченн су на римске нојмове. Модерном законодавцу нодај н.пр. баштпну, а он ће ти из тог нојма незнано како нзнеетн што не сањаш — својинц. но свима п.еинм особеним својствима, — у толиком је стеиену тај законодавац некичан. Најбоље је, особито ^ сумњивим случајима, кад се нндукцпја и дедукцпја помажу, донуњују и контролпшу. Тада је испитивање обично најтачније, а п резултатн еу најпоузданијн. Колективизам је могу1> п код нрпватпе нмовине. г Го пам јасно сведочп сриска нсторнја еа својим баштински.и нраволи Што је нак код старнх Срба владао колектпвизам у раенаду г томе је узрок незнање старог законодавца, а не нрирода ствари. Стари законодавац није могао да пронпкне у еуштпнеи дубине српеког економног живота, није стајао на довољној виепнп науке, није тачно познавао природу п пачела колективпзма, с тога је и створио колективизам у расиаду. — Модерни закоиодавац и незна да је колектнвизам могућ н код нриватне имовине. Он мнсли да су својнна и ириватна н.и<>внна једно и исто, тј. да приватна н.иовина може само у облику својине да нам се појави. Ово начело модернога законодавца јасно је исказано у §-у 19(Ј гра1). законика, где се каже: Прнватна еу добра она која нринадају поједиинм лицима. За иоједино лнце узима се п иарод у скуиу н нравителство у призрењу својих сопствених добара. Од овпх се ])азликују добра оиштинска ко1а на унотребу општнне елуже" Као краткн резултат свега нашег досадап.ег иснитиван>а , своди се: да су баштнна. н својнна две посве самосталне пи у исто доба и суиротне системе нриватно-правних односа. Права баштина заснива се на начелима аисолутног колективизма, а нрава својина на начелима аисолутног индивпдуализма. Све остало само су наказани и несавршени појмови, плп највише, т ) Од л л»ак иародие економије који говори о имовинским нојмовнма најма:г»е ја■оГфа • ен.