Бранич

БРО.Ј О К Р А Н II ч 143 и оштети, бнло одузнмаљем целог или само неког дела државног земљишта и становннштва, било одузнмањем извесних државних срестава за одбрану. 3) Намад на државни устав. Овамо долазе сва оиа дела, којима се противзаконо н насилно хо!>е да ноншнти земаљски устав. Усгави разнпх земаља су различити, а у већшш устава има млогих уставних одредаба, које никако не стоје у вези са самим опстанком дрлсавним. Са такнм делима. којима се иде на поништење какве незнатне одредбе устава, не чини се велеиздаја. Према овоме само се она дела могу сматрати за веленздају у овом правцу, са којима сс хоће нротивзаконо да ноништи уставност у њеннм суштасгвеним састојцима. 0 тим суштаственим састојцима уставпостп у самој теорији има разних мишлења, а у практици мишлења су веома различита. На ирнлику, аисолутиста иошав са свога полнтичког гледпшта налазн. да је свака одредба у уставу о проширењу народних права несуштаствени део уставности, а републиканцу се чипе одредбе владаочевих права за несуштаствени део устава. У овом трећем правцу наука сматра за велеиздају оно предузеће, којнм се тежп да се незакониго ионишти сам основ ностојећег облика државне владавине. Као рушење тога основа сматра се: незаконити преображај монархије у републику и обратно; пасилан преображај уставне монархије у неуставну или обратио; незакоппта измена у иостојећем реду наследног права на престо; и насилна измена свнју оних власти којих се права и међусобнн одношаја одрећују у уставу. Код велеиздаје не мора увек бити насиља, но се може учннити и без насилног рада н.пр. сплеткарењем противу своје државс и наговарањем туђе државе да поведе рат нротив ње. Но свако предузеће у цељп велеиздаје мора бити противзаконо. Из овог пзлази да се научне расправе о државној влади, научне оцене државног устава, набрајање његових мана и иредлози о поправци тих мана у уставу, не могу сматрати