Бранич

180

Г. Р А Н 11 Ч

они доћи до убеђења, да је колективизам миого савршенија система н Форма екоиомие организацнје него ли инднвидуализам. II тако право соиствености као система еконодгае органнзације нема јавно-правног значајау правом правном ц законском смнслу речн једпно с тога, ихто је ово одве]1 иесавршена н неразвијена система економнпх односа, те се сва система економне организације своди на нриватно ираво. У колико се нак производња. а услед тога и система и 'Форма економне организације развија и усавршава, у толико и јавно-правнн значај ове Форме и снстеме јаснпје на новрпшну избија, а највеће савршенство економне организацнје, у колико се са степена еавршенства данашње науке предвидети може, то је иропаст пндпвидуализма и успоетављење колективизма. У нрпродноме погледу пак још много жалоснпје стојимо са својином нли правом сопствености него лн у Формалном. Ова сиетема економне органнзацнје не само што је но облику своме несавршена, већ она и одвећ неприродне н нечовечне економне односе у данашњем друштву ствара. Право сонствености уносп у економни живот неограничену вољу и слободу као оргашс-трајуГиЈ силу, не обзирући се на то што ова елобода вуче за собом економни рат и борбу међу елементима. Што су пак овај рат н борба закоником регулисани, то доказује само санкцију модерне слободе и савршенство грађанског законика, — да граЈ^анс-ки законнк одговара стенену савршенства данашње производње, — не иак да су односи нриродни н човечни. х ) По себи се разуме, да у економној борби личнн елемептн нису могли своју економну самосталноет и свој природни положај у друштву да одрже ни утврде. У крајњем реду преовладала је бесловесна материја, и нретворила рад раденнков у робу т. ј. нредмет имовине. Право сонственостн као система економне организације

') И најнечовечннји ;:акониди, као н.пр. римски закони о роиству. и модерни закони о својнни, могу да буду потнуни и савршени, кад одговарају степсну савршсиства производње.