Бранич

дроЈ 6

Б Р А Н 11 Ч

183

земаљски закони нису никаква заштнта економне самосталности и независности; баш напротпв ово је економнп рат и борба. Модерна економна слобода неограничена и не заштићена је. Ова слобода, у унутарњим народннм односима подрива и уннштава самосталност и независност појединих чињеница економног живота, а у спољним међународним односима економну самосталност и независност читавих народа. Права слобода овладаће, кад у друштву људском економна самосталност и независност буду установљене, кад природни ред и поредак целокупним друштвеним животом буду овладали, и кад економпа слобода буде задобпла правог иравног п политнчког значаја и нужну заштиту земаљекпх закона, јер и економна слобода јесте главни и саставнп део полптичке слободе у опште. Законодавац треба праву слободу п природнп ред и иоредак и у економном свету да утврди п ујамчи, а даље за економни живот нека се не брине. Економни живиа се даље сам собом а кретањем елемената ствара и развија, Колективизам је најприроднија и најсавршенија система економних односа. Ако има гдегод каквих неприродности и несавршенства код колективизма, томе је узрок друштвено уређење и закони земаљски а не ирирода ствари. Колективизам је витак и гибак до крајности; он може да одговори свима ступњима савршенства производње. Колективпзма имамо разног: тслеменског, сеоског, ириватног, па најпосле чак и друштвеног или државпог. Но између ових разних врста колективизма постоје увек само квантитативне ннкад пак квалитативне разлике, т. ј. система економне организације код свију тих разних врста колективизма увек је једна и иста. 1 ) Колективизам увек једна и иста ириродна и човечанска начела шири п утврђује у друштву. По себи се разумева, да и колективизам може на разним ступњима свога савршенства да се појави, т. ј. да се колективизам развија и усавршава. Колективизам у опште одговара природиим правима човековим, и

1) Илеменски, сеоеки и привчтии квлективизан видп у Еволуцији ераеке налруч «тр 89. 46 СЗ.