Бранич

228

нешто впше би се чекало у притвору; алн бпло би бол,е. него ако ово пзузпмање судпја остане овако. као што је сада но § 4Ј. Полициожа уредба. Осим овога, што сло довде говорнлп, нолпдија може да спречава слободу кретања но праву своје, чнсто полпдпске задаће. Тако: 1, као саннтетска полидпја, ради огранпчења болеети контуманад; — п 2, као полицнја снгуриости: да бегупца злочпне категорије, пзда страној државп која га тражп, п т. п. што је све уређено засебиим законпма. Али, као пајглавинје, полиција у нас има право пзрицања казие и по оиштем кривнчн. закону, за мале крпвиде, назване иступи. А казна за те иступе може бити и тридесет дана. Ни у науци. ии у законодавсгвима. још није пречпшћено П1пан»е о томе: треба лп да има полидпја казнену власт нлп иетреба, него, сваколика да је у судова. Они, који су за то да и нолпдија има казнену власт, нозивају се на теорију користи. По тој теоријн казне се грађаин за непослушностп прсма прониспма у обиму државног старања за благостање, а то старање нзвршује се нреко управне власти државне, односно иреко полпције. У кругу правде држава чува нравии иоредак. Напад на та,ј поредак, то је кривица; нринуда, којом се тај нарушени иоредак поправља, то је казпа. По томе основа казнп, коју пзрнчу судови, једино је у самоме ираву. А основа казни, која се изриче уз старање за опште благостање, дакле, за ненослушнос према корисним иолиднскпм прописнма, једнно је у онштој користи, те припада изрицању полпције а не судова. У нас се стоји при овој теорији корпсти, те наше полпцпске власти имају ираво казнења. Находимо да је у нас слобода у опасиостн од полиције у томе, што поступак о извиђају и казнењу иступа, — по-