Бранич

242

б р а н 11 ч

БРОЈ 7

у зимско доба почев од 17 Децембра 1884 год. кад је најмањи саобраћај на томе путу, и треће, што и код вршења оправке друма није сасвим искључен пролаз преко истог, пошто сама објава начелства у 142 бр. речених новина тврди, да су многи путници у иоследње време ио овом иуту отиочели да иутују; а према овоме тужилац не може нрема последњем одељку § 703 имати право на накнаду штете од тужене државе, коју иначе није ничим и ни у колико доказао." И касац. суд у својој општој седници 30 Маја 1887 г. Бр. 1957 по расмотрењу иресуде и примедаба свог III оделења нађе: да су ови нротивразлози апелац. суда закону саобразни, па зато горњу нресуду апелационог суда и прогласи за снажну. Саопштио М. Дамјановић.

КЊИЖЕВНОСТ

Таганце†Н. С. Л е к пд н п о р у с с к о м у у г о л о в н о м у п р а в у, читанннн. Чаетв обшаа. ВмпускЂ I С. ПетербургЂ ( вђ государственноп типограФИЈ) 1887 8 -о XIV ^80. Писац, 1>ак немачке школе и већ од двадесет година ироФесор „императорскаго учплшца лраВовт.дт,нЈа" као и универзитета петроградског, стекао је већ својим ранијим радовима у својој отаџбини међу стручњацнма врло угледно место. Особиту су пажњу привукли на себе: „0 преступлешахЂ нроти†жизни по рускому праву" (две евеске) 1870—71 и „Уложеше о наказашлхЂ уголовнмхЂ и исправителг .нихЂ 1885 г." Пос.тедње је дело за кратко време доживело пет издања. Књига, чији смо ми наслов исписали садржи један део предавања из казненог права, н иоред свега тврђења иишчева да његов „курсЂ обшеи части вђ основнбххђ свопхђ положетнхЂ оставалсл не измЂннемнмЂ сђ 1873. г." дело је израђено према најновијем стању казнене науке, а писац се ннје ни у колико ограничио на руску науку и законодавство, већ је особитом мар .Ђпвошћу употребно најновије тековине како законодавства тако н науке у западној Европи. Огромна величина руске царевпне а нарочито разноликост ступња образовања њених становника узрок су, те се у Русији не може ни да мисли на један општи казнени законик. Докле мп у њеннм северозападним покрајинама наилазимо на чисту европску културу и законодавство, дотле се на истоку па чак и код Малоруса на југу срећемо с првобитним народним суђењем по обичајному нраву. По овоме