Бранич

288

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 9

наду штете учињене емрку или телесном повредом, мора пре евега имати на уму, да сваки човек, који се поверава железници у цели да на њој пређе извесан простор, може без своје кривице погинути или бити телесно повређен, возио се он на железници коју покреће парна или ма каква друга снага. Путник на парној железници седи у железничким колима као и на коњској железници. И овде и тамо може да погине под истим саобраћајним приликама. Исч о тако може да страда и не путник на једној као и на другој железници т а тако исто може да погине и који од особља једне и друге железнице. Ни то не може да мења појам железнице, да ли се она креће на земљиној поврпшни или под земљом. И ту и тамо може човек да буде повређен без своје кривице и без више силе. Има правника који тврде да оне железнице, које поједини власници рудника употребљују за извлачење руда и копова из мајдана до неког места, не спадају у по.јам железнице на коју би се могао примењивати овај закон о обавези, јер те железнице не врше онај саобраћај, који врши парна железница. Те рударске железнице покреће или људска снага или се креће иосреством пада земљишта. И код тих железница могу бити они исти несретни случајеви као и код парних железница. Па како се ни код парних железница не изискује да несрећу произведе сама парна локомотива, ноје довољно, да је усамљеним кретањем једног вагона произведена несрећа, па да одговорност падне на предузимача, то се и ове железнпце имају подврћи прописима овог закона. Једини изузетак је код оних железница, које се без парне снаге покрећу у просторијама Фабрика, у границама њиховнх авлија или у каквом мајдану. Овај изузетак правда се тпме, што те железнице не служе за пренос људи, но само за олакшицу преноса материјала у обиму Фабричке својине земљишта, а тамо је по правилу сваком страном лицу забрањен прпступ. Но чим овака железница изађе из опсега Фабрике или мајдана коме лрипада, на њу се примењују прописн овог закона. Узрок за што је држава морала прописати закон о овакој обавези налази свога оправдања у томе, што је железн. сао-