Бранич
290
Б Р А Н И Ч
ВРО.Т Ф
бити од гвожђа ; јер ако су начињени од друге какве материје иа пр. од артије, стакла и каучука,*као што се данас већ Фабрикује, онда така железница не иодлежи проиисима овог закона. То је мишљење са свим не основано. Железница добила је своје име отуда, што се железнице крећу ио гвозденпм шинама и гвозденим точковима, а шине п точкови од других материја јесу проналазак најновијег времена и још су врло мало у саобраћају. Како се са мењањем материје за шиие и точкове ни у колико не смањује она особина железнице, коју она има када су јој шине и точковп од гвожђа. то се ни оваке железнпце не могу изузети псиод прописа овог закона. Само на ону железницу која се тек гради, не може се применути закон о обавези: али чим овака железница почне на ма каквим железничким колима по шинама преносити људе и робу, одма она потпада иод одредбе овог закона, не обазирућп се на то, да ли су ти људи њени раденици или нису и да лп је роба железнички материјал и својина железничког грађевинара. Железнички саобраћај обухвата целокупан рад железнице. Он се дели на технички и комерцијални. Технички саобраћајни рад дели се на оне радове којима се постизава покретање срестава за пренос и којима се та срества одржавају у употребљивом стању. Комерцијални рад је важан саставни део железн. саобраћаја и обухвата све радове око правилног пријема, преноса и предаје робе. Техннчки железн. рад који има за цел покретагве преносних срестава, јесте саобраћајни рад у ужем смислу и само он спада у појам железничког саобраћаја у смислу закона о обавези за накнаду. Сви други технички радови, којима се одржава ируга и преносна срества у унотребљпвом стању, и ако су са техничк. железн. радом у тако тесној вези, да се без њих не би могао вршити саобраћај, ипак нз долазе под одредбе овог закона. Према томе под железничким саобраћајем у смислу овог закона разуме се сваки рад, којим се ироизводи покретање железничких срестава за пренос. Само овај рад придаје железници особину оне ванредне опасности, која је ириморала законодавца