Бранич

340 Б Р А Н И Ч БРОЈ 10 У издржање спада: станарина, одело, нега и трошковк око започетог школовања. Неки су Француски и немачки правнпци оспорили питањеда ли женска деца имају право да траже од предузимача накнаду за спрему и мираз при удаји. Једни су доказивали да женска деца имају то право, јер и спрема и мираз сцадау појам о издржању и у обавезу родитељску. Други су опет сасвим противног мишлења. По моме мишлењу спрема за мираз за женску децу ни у колико не спада у појам издржања и за то предузимач није по закону обавезан да и овај трошак накнади. Ово се може оправдатн и прописом нашег грађ. законика. Наш грађ. закон не обвезује родитеље да својој деци морају дати при удаји спрему и мираз. Кад не постоји законска обавеза за родитеље, не може се она наметути ни предузимачу, који одговара само но законским обвезама. У закону се не спомиње докле траје предузимачева обавеза на давање накнаде за пздржање. Обавеза за давање накнаде издржања може и за предузимача трајати дотле, докле би по закону трајала обавеза погинулог. Тако ће предузимач по § 412 грађ. зак. давати удовици иогинулог издржање до њене смрти или преудаје; деци даваће накнаду по § 117 грај). зак. мушкој до навршене 21 године а женској деци до удаје. Овај исти рок постоји и за ванбрачну децу; на послетку. по § 129 грађ. зак. предузнмач бпће обавезан давати осиротелим родитељима погинулог детета издржање до њихове смрти или до оног времена, када они дођу до таког иметка, да могу издржање прнбавитп и без предузимачеве накнаде. Предузимач није обавезан да даје накнаду за издржање оним лицама, које је погинули по каквој уговореној или моралној обавези издржавао, јер за нредузимача важи само законска обавеза. Пета врста накнаде коју предузимач по овом закону мора да даје, јесте накнада штете у заради, у колико је ко у случају телесне повреде за рад неспособан постао. Повре-