Бранич

вгол 11 11 12

Б Р А Н И Ч

иред еудом ни ван еуда, јер свако поравиање мења предузимачеву одговорпост. Преводилац немачког закопског текста на првом месту иогрешно је превео овај члан, а за тим је изгубио из вида прописе §§ 144, 145, 146 и 147 зак. о грађ. поетупку којп говоре о поравнању пред судом и нрониее § 143 гр. с. п. који говоре о одустанку од нарнице. Ови прописп важе у немачком закону, а у нашем но члану 4 ов. закона не важе. јер се свака погодба иовређенога еа предузимачем прогдашава као неважећи уговор но самом закопу Према томе свака би погодба повређеног са предузимачем о накнадн имала законске поеледице као и уговори побројани у § 531! гра!>. закона. Ннко ми неће осиоритп твр|ење, да законодавац није пмао оваку намеру. Нзегова је намера еасвим другча. но што је изражена у чл. 4 ов. закопа, а то доказује законски проиис у члану 5 ов. з. где се казује: „Ово издржавање може се доеуђиватп у виду годишњег уживања, ако се стране не <;ложе на одсечну суму једанпут за евагда." Овде се већ доиушта неко поравнан.е. Кад се странама дозвољава поравнање у толико да пристану на одсечну суму једном за свагда, што им се не би дозволило да се сложе и на мању накнаду годишњег издржања п што им се не би дозволило да се поравнају и за трошкове око погреба иоколечења?! Цел, којује законодавац хтео постићп са прописом у чл. 4 само је та, да се предузнмачу не укаже могућност, да овај закон изигра тпме. што ће са путником плн еа својим органом у напред уговорити да му за случај повреде не даје никакву накнаду или гото ће у правилнику за железн. саобраћај ставити услов ■цеодговорностп илн у иајбољем случају да у напред, као оно за еспан. пронише, ко прп еаобраћају погине или буде повређен добија толико н толико у име накнаде. Законодавац хоће ово да спречн, а не. да не дозволи новређеном да се поравна са предузпмачем бнло пред судом или ван суда. У тексту немачког закона, одакле је наш преведен, нема ове погрешке. Доказа ради навешћу одговарајући немачки •законекн текст :