Бранич

врој 11 н 12 б р а н и ч ЖјТ 1) трошкове око лечења 2) трошкове око погреба, 3) губитак зараде, 4) изгубљено издржање. Ие мора, дакле, давати накнаду и за претрпл>епе болове: а но грађан. закону новређенн може и то да тражи. Да видимо нропиее нашег грађан. ааконика о накнадн штете. § 800. п Ко другом штету какву учини. било то на. пмању туђем или правима и личности, онај мора је накнадити." § 801. Од нанлате учињене штете еамо ее ко онда оелободити може, ако докаже да штета није његовом крпвпцом. ио се случајно догодила." § 802. „Који је јавно као мајетор какав или вештак но • знат, или се за таквога пздаје, како се посла примн, мора за сваку нричињену штету добар стајати. Но ако је онај. који је носао таквоме новерио знао или лако о н.еговој несиособности уверити се могао, на му је онет носао иредао. онда и његове кривице илп бар небт>ежења има." § 804. „Ако није кривица једиога, него више њнх, онда су дужни сви заједнички један за све и сви за једиога гатету накнаднти. А огга међу собом нек се равнају и ио мери кривице иеправл.ају колико па кога да надпе." § 808. ,,3а случај нпје иико дужан одговарати. Али ак<*је ко крив. гато се случај догодио, пли ннје наб.вудавао закон г који је за отклонење случајног огатећења пронисан или се без нужде у туђ поеао мегаао, то такви н за елучај који се иначе догодио небн, одговарати мора." § 811. „Тако исто и онај који би за особите поелове са знањем неспособна лица узео и с тим другоме гатету нанео, одговараће за гатету." § 819. „Ко гатегу какву другом нанесе са злом намером или нз крајњег небрежења, онај ће ие само гатету учињену накнадити, него ће п добитак због тога изгуб.вени нлатити." § 820. ,,Ко другога рани, осакати или пначе новреду