Бранич

396

б V а н и ч

број 11 и 2 1

прелази на Милојеву деду, нрекб имена Младенова. преву" чепа је црта. То време дукату је била вредност 9 гроша, према чему можемо укватитн данашњу вредност куновина како по овој тако и по следећим тапијама, II Т а п и ј а. Даје се на знање да су Г.Т. Младен Мил-ованович и Мило]в Петровнч у Ћеограду на добош куттчи куИу "и шсорену меану назваиу и-од об у кв. I за 1600 грогиа, вслџм за хиљаду жет стотина гроша, п шложили су све новуе у кассу Народњу. На које даје се њилга ово Пис.ио, да свак знсс да су онч ирави домаКини от те куЛе " и жате,_ да ју лгогу ио свпјеј воли држати и иродати, и да се нико нема мешатпу ту куИу. Писано у Ееограду 4. Марта 1808. М. II. Правителствијушчи Совјет Народ. Сербски Советиик кнез Нлија Маржович Совјетник Велисав Станојлович Соеетник Јанко Ђурђевич. У величнни и Формату као и прва тапија само што је на грубљој хартији, под мрченим утиенутим печатом без воска, нознатог наелова „Правителетвујушчи Совет Сербски' : . Ноеи Лв 317 која је стављена попреко е леве стране између пвица лнста и почетних писмених редова. Потписи саветника једне руке, у облику лепих мннејских слова, само што је средњн међу љпма нисан тањим пером.. Текст тапије писан мени непознатом крупном н читком руком. Илија Марковић беше саветник од нахије шабачке. Године 1811 носта иопечитељ правосуђа на место Петра Добрњца, и ову дужност вршио је до проиасти 1813. Велисав Станојловић из Трешњевице, беше саветник од нахије јагодинске; а Јанко од смедеревске. По уверавању В. Караџића. ни један од њих не беше писмен.