Бранич

404

тога водеиичног места; да може то ио својој воли держати нли иродати, а други да се нема у то лешатн. ■V Иравителствујушчем Совјету Сербском у Београду. 28. Августа 1811. (Ж. П.) Поиечител внутр. дјела Јаков Шенадович Поие.чите.л кассе Народње ј Кнез Си.иа МарковиЛ. Јакова је "иотписао писац таиије, на име секретар СтеФан Филииовик о ком је бидо речи раније, зет нопечитеља Симе Марковића. У средиии између оба реда потписа кнез Симина стоји прецртана реч „кавалер". Нотиис је Симин орпђипалаи, јер Родофиникин вели о њему у једном извештају „киезв Снмеонв читаетв и ппгаетв. храбрв и благоразуменв". Погинуо .је као учесник завере нротив реда. који је заводио Кнез Милош. као што тврди иисмо од 6 Јуиа 1817 (Грађа за Истор. крал>ев. Србије II. 175). Тековина Младенова допирала је изван Веограда чак до Ужица п данашњег Књажевца, што еидимо из ове таиије и оне под IV". Нема сумње да је Младен нмао још имања и но Београду н на другим крајевима тадашње Србнје, а нарочито у Крагујевачкој нахијп одакле беше родом. На нотсмешну нримедбу Младенову о брзој распродаји заоставшгине Доеитија Обрадовића. веле да је тада одговорио неки Хреља Банаћанин. нознати домишљан н шаљивац, овако: „Е. Вога мн, кад на твоју дође ред, имаЛемо иосла таман две године" (Поменик. III. 459) што је и као шала довољно бар за нриближну карактеристику његова стања Повратак Турака у Србију након 1813-те годнне, ноништио је све дотадашње уредбе сриске, услед чега наста и измена пмаовних одношаја. Нема сумње да су, иоред свеколике законске тврђе у овим тапнјама, и Младенову баштину притисли њени пређашњи сопствеиици. По уговору између К. Милоша и Марашли-Алииаше на Белпци 1815 г. обзнани