Бранич

в р а н 11 ч

г.рој 11 ii 12*

бардаиа Београда били конаци Хаџи-Риџаловића, важно ако ' ји се иотврдило да је ту била црква, коју нодиже дес-пот Стеван .Тазаревић. Г. Т Г. Мнјатовић већ нас уиућује да то / неколико верујемо, тврдећи да је нрва црква коју Стеван сазида у Веограду била на источпој страни; да је у н.егово време средсреда вароши нрегпбала к Дунаву. и но томе да је данашњи Дорћол најстарпји крај Београда (Глас. 3;) стр. 219).. ^лекса р. ј Ј обановић

ШЂЂЋЋ ШИШЛзЕЕА 0 УГАЧУННБОСТИ од Др-а јДибуи.соча лекара лудниде 8аш(е Аппе у Наризу. (Свршетак). V У чему се састојп појам о иаследиости махна? Позната је улога коју игра наслеђе у науцп о болестима. а особито у патологггјн душевних болести. Дуго времена нреМорела, Факт је ова,ј био познат. Новпна, дакле, није. Оригиналност ове замнсли састоји се у тежњи да докаже. како наследност различно дејствује на поједине лпчностн према томе у колпко су те махне многобројније, у колико је то наснеђе теже, у кратко, у колико је човек мање више оџао (дегенериран). Прпмера радп узмимо једно лице обичне констптуције, које нма карактерне знаке Физичке н моралне јачине, дакле, једнога обичнога човека средњег здравља. Претноставимо да ова личност, којим бпло случајем, настави даље живети у такој средини и под околностима, које њему нису повољне, услед којих ои посрне немогући се на њих иавићи, запитајмо се шта, ће бити од њега? Живот физички , умни п морални измениће се временом у овоме човеку. Он неће бити оно пре-