Бранич

®рој 11 ц 12

б р а н и ч

415

говом скелету, у мишићима, у осетљивости — са једним некадашњим бићем, кога непознајемо другчије но у замишљају, на основу неколико његових костију, које нам је земља сачувала. Може се приметити да има неке приближности, између лобање злочинацаи лобање примитивног човека као што су то н учинилн Француски антродолози, на н то тек са великим тешкоћама! Али, требало је зар имати добре воље и истрајности у подузећу на да се нз ове приближности изведе •систем потиуне једнакости. Постоји једно биће које се даје веома добро сравниги и кога је много лакше приближити кривцу, кад се хоће пошто по то да кривац личи на некога. То биће јесте Морелова морална луда, наследно опали. ТТТто више научењаци нанредоваху у изучавању криваца и у одређнвању њнхових карактерних црта, то све више наилажаху на аналогије нзмеђу крнвца и типа кога је Морел описао. То није само бнће ннтелектуално н морално које је јако лнчпло у ова два случаја, већ целокупно тело са свима неправилностима (аномалнјама) конституције, са свима знацнма н махнама. Ако се узме из дела Ломброзо-вог нли сниса ЈЗрисв Томсонсс опис кривца, па се то сравни са описом личности које је Морел наслпкао у својој другој и трећој груип, мора ■се увидети потиуна једнакост. Судски лекари нису се дуго уздржавали и ставнли су кривце у велнку групу наследно опалпх. Ове доктрине криминалне Антроиологнје толико су напредовале да данас нема у Еврони ни једнога, народа, у коме се не налази ио неки научењак којп — иод разним називима — бранн мишљење да треба потпуно спојитн појам о суманутом н појам о кривцу. Видели смо како је у Италији. У Еиглеској Модсле, ироФ. судске медпцине у Лондопу, иредаје и брани биће крижиналне исихозе. као једне иросте врсте иервозе. Врисе Томсон. лекар апсана у Пешти, нредаје да су крпвцп наследно 26*