Бранич

број 13 и 14

б р а н и ч

459

везама и одношајима не чланова породице међу се, него породице и њезинијех чланова са спољашњијем свијетом. Уврштење овијех ехкегпа., нагнало ме је, у осталом, да ту изложим чак неке конституивне елементе породице. Ову двостручну радњу, т. ј. искључење из законика породичног права и свега што је с њим у свези (изузимајући ех1;егпа), и његово засебно изучавање и законодавно обрађивање, не сматрам само да је од велике важности, него је држим, за сопсНИо згпе диа поп свакога напретка у грађанском законодавству, и то не само црногорском, него још свијех словенских земаља, у којима су се, више или мање, у цијелости сачувале правне народне установе. Побројивши за тијем главне добре пошљедице, које би потекле од овога избацивања и за кодиФикаторски рад и за стручне законе, „расправа" прелази на нретресање трећега питања, т. ј. треба ли да се у законик приме, ушљед мјеснијех прилика, какви дијелови, којијех нема у другим законицима? Одговор је потврдан. Дио објашњења постаје, доиста, пријеко потребан. Свак зна, у осталом, да се елементи овакога дијела налазе: у кодиФикацији Јустинијановој (види н. пр. главу: с1е ге^иНз јигЈз, с1е уегћогит 81§-пШсаиопе е^с.); а тога. има и у праву римско-византијском; у законима инглеским и сјеверне Америке и т. д. Осим тога, не заборавите, да већина овијех земаља имадијаху у вријеме кодиФикације своје правне школе, гдје они, који се занимају законима, добијаху стручно образовање; шкбла, каквијех Црна Гора нема. Не може се, дакле, казати, да је у нашему законику излишан дио објашњења, по што је он назначен за земљу, која први пут добија законе систематички уређене. Осим тога, како у овај дио улазе и одређења (<1е !тШоп8), сви се други дијелови законика ослобођавају од овијех многобројнијех поучнијех правила, чија је мјешавина са законским наређењима свагда била критикована, али никад избјегавана.