Бранич

врој 1 3 и 1 4

Б Р А Н И Ч

465

коће призната је, као што ви то знате, од авторитета таких, као што је Савињи, који препоручује чак за предавања у Факултетима, да (( опћи дио" буде кратак и сажет колико се год може. Осим тога, немамо ли примјере од врло познатијех законика, који су са свијем избацили овај дио, те вољели другође изложити правила, која у оггћем дијелу учевнијех књига тако пространо мјесто заузимају. Што су «лица и (јиа регзопагит) метнута у пети дио, то је она тачка, која ће, јамачно, у овоме дијељењу највише пасти у очи; јер се овај Факат не находи ни у једноме законику. Међу тијем оштра је логика изискивала овај начин поступања, ио што су избачени из законика предмети, који се сматрају, да нијесу једне врсте с главнијем садржајем. Овај се поступак, у осталом, оправдава тијем лакше, што се не би могло доћи до толико жељене, толико препоручене- краткоће за дио „уводнијех наређења" без овога поремјештаја личнога права. За друге разлоге, који говоре у прилог увођењу ове новине, упућујем вас на << расправу >) . Само додајем, да ми је поред свега тога ваљало учинити неку концесију традиционој системи и онијема, који свагда хоће (< ађ ћотте ргГпсгршт " : метнуо сам у дио уводнијех наређења и непосредно послије правила, која се тичу закбна, нека опћија наређења о субјектима права. Што се тиче мјеста, које је дано (( обвезама и , напоменућу да су у већини законика „различите врсте уговбра" просто увршћене у (( обвезе м , гдје оне састављају само знатну групу овога важног дијела, и да је ту ова група уврштена свагда послије опћега дијела о обвезама. У мене је насупрот примљен посве други ред, и, што се тиче ове групе, имамо двоструку новину: најприје „различите врсте уговора" представљају један посве независан дио; за тијем овај је нови дио метнут не послије, него прије онога о (( обвезама )> у опће. Разлога за наслон увођењу ове новости има неколико, али је главни неоспорно онај, који потјече од већ наведеног начела: по коме треба да правила опћијега карак-