Бранич

470 бранич број 13 и 14 коном одређеног времена.') Трговачкн законик, опет, ову је одредбу само попунио доневшп специјалне опредељаје и поставивши извесне услове, од чијег ће испуњења зависити важност трговачких послова дотичног малолетника. Јер, с једне стране, важни узроци и особити случајеви довољно су показали, да се, иначе веома умесна и корисна наређења односно ограничености малолетникове, често обрћу баш на штету његову, што овако везаних руку многи малолетник губи срества, да се може користити каквим згодним случајем, или се тиме принуђава да напусти свој легитимни интерес. Примера ради да напоменемо колику штету така ограничења могу нанети н. пр. каком малолетном наследнику, који не би могао наставити радњу свог оца, при свем том што је он, под његовим руковођењем, већ добио довољно знања из трговачких послова и ма да му предстоји сјајан изглед на рад, имајући стару и чувену Фирму, сигурне и многобројне муштерије свога оца. Тако исто овако везаних руку, малолетник не би могао ни у најзгоднијем случају примити на себе радњу своје жене или баш и стећи положај, ко.ји би му ваљао за предстојећу корисну женидбу! Очевидно је, дакле, да од општег горњег правила о неспособности малолетника, ваља у извесним случајевима одступити, изузетке одобрити и законом их утврдити. С друге стране, опет, широко поље рада малолетног трговца, многоструки и преплетени односи трговачког света, за које се захтева добро познавање трговине и људи, изазивају неопходну потребу да признавање трговачке способности малолетнику буде условљено извесним законским опредељајима, како оно не би било узрок пропасти малолетниковој и како се без икаква јемства не би гурнуо у вирвар светских послова какав неискусни младић, где би

Ј ) Види : § 152 грађ. законика. Ту се између осталога каже : «за важне узроке опредељује се • . . . . кад би занат или трговину уредно водило." Још у римском добу дозвољавано је да се пунолетност може нзузетно задобитц пре 25 год., а на основу владаочеве концееије. То је т. зв. уегНа ае(а(;Ј8 у рим. праву.