Бранич

472

б р а н и ч

број 13 и 14

4-о публикација тих одобрења, законски захтев из §-а 5 истог законика (последњи став.). Ми ћемо овде редом потражити разлоге, који су руководили законодавца да постави ове услове. Дакле: 1-о Старост од пуних сед&мн&ест година.. — Казали смо већ који су разлози могли навести законодавца да ускори пунолество, али на о'вом месту натура нам се једно друго са свим умесно питање: зашто је законодавац изабрао баш навршетак седамнаесте године а не н. пр. деветнаесте или друге које године ? Без сумње, важни разлози морали су се истаћи да би законодавца склонили на решење овог питања у овом или оном смислу. И заиста, дискусија, поведена у Францеском државном савету, коме је била поверена израда трговачког законика, поводом претреса ове ствари, даје нам најочитијега док?за о томе. Зато, не имајући никаквих извора из којих би могли поцрпети побуде, које су руководиле нашег законодавца да донесе оваку одредбу, нека нам не буде замерено, што ћемо се за часак обратити припремним радовима Наполеонових Трибонијана., не би ли што боље расветлели изнесени законски захтев. И заиста ту 1 ) налазимо да је секцији истог савета, која је предложила да се нризна способност за вођење трговачких послова малолетнику од пуних осамнаест година, стављена иодобна примедба: «Је ли паметно, је ли то корисно по друштво да се у тако нежном добу сваки грађанин може одати трговини 2 ) која за собом повлачи тако тешке последице ? Како се може признати тако значајна способност у добу, кад је малолетник сваки час готов да постане жртва својих страсти или туђих интереса? Па зато, говорили су неки чланови савета, потребно је да се остане при оном, тнто је о томе наређено у старом праву, а то је: да се малолетнику призна способност за тргова-

Ј ) Види: 11,а 1е§181а4шп ст1е, соттегсЈа1е е4 спттеИе, Зеапсе с1и 4 по^етћге 1806. — 11,оеге, Ј^ЕзргК; (1е Сос1е <1е Соттегсе, II есШдоп, 4. I, Мтеиг. 2 ) М. В 1 д о (; — Ргеатепеи нав. место.