Бранич

478

б р а н и ч

број 13 и 14

се у признању малодетникове способности састоји и овлашћење да он може ступати у ортаклук с другим којим лицем или ће морати да ради трговачке послове сам? Без сумње, најбоље би било ако би то било Формално иредвиђено у акту овлашћења, али се вр.зо често дешава да тако што неће бити предвиђено. Па онда како да се поступи? Као што се види питање је веома деликатно, па зато му је и решење спорно, јер у колико се с једне стране може рећи да ће неискусни младић у другптву с каквим опробаним трговцем сигурније поћи путем напретка, у толико с друге стране није искључен случај, да малолетни трговац не падне у замке Ауђих интереса или да постане жртва своје лакомислености. Али ма колико да је ово питање важно, мора се признати да је још озбиљније питање: може ли малолетник добити ир&воважно овлашћење од лица (н. пр. од оца) с којиж мисли да се удружи ? Наравно, ово питање имаће само онда места, ако малолетник има свога одвојеног ■— личног — имања. У том погледу постоје у науци два система. По првом систему малолетник не М0Ж6 добитп тако овлашћење од оца, ако мисли да се с њиме удружи, на основу колико паметног толико и праведног начела: пето аис1ог еззе ро1езГ гп гет &иат. Отац је и сувише заинтересован, па би могао да се удружи са сином само да би дошао до његових капитала, 1 ) а после, ослобођењем се малолетник извлачи испод туторске власти свог оца, те на тај начин престаје очево право заступања свог детета како се међу њима породе супротни интереси чему би се оваким ослобођењем врло мало припомогло. Зато у таком случају овлашћење ваља да потиче од остале родбине а не од оца. 1 )

') Пресуда Суда у Ооиа1 (Франц.) од 16 Августа 1869 год. констатује злоупотребу овог права од стране једне мајке, која је дала својој кћери овлашћење за вођење трговине само за то, да бп је учинила солидаршгм обвезником својих дугова. 2 ) У свом смислу 1уоа-Саеп е* КепаиИ, Ргес18, I. I. р. 8 5. Кићеп (Је СоиЛег, 01сОоппа1ге 1;. V. V 0 Мтеиг, р. 470. — Во1з1:е1, ор. сј{. N0. 80.