Бранич

482

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 13 И 14

Казали смо већ на једном месту да се сва способност малолетннкова своди на способност за вођење трговачких послова. Према томе закључење таких послова не може се уништити вољом малолетниковом. На против, куповина ка,кве куће, која би рецимо баш била одређена за смештај радње малолетног трговца, или јемство његово за какав грађански дуг или учињени уговор или поравњење, које се не би односило на његову радњу, дошли би под одредбе грађан. законика (2), што се таки послови не би могли подвести ни под коју тачку § 17 устројства трговачког суда и малолетник би их се могао одрећи је ли само у изгледу, да ће његов интерес бити повређен. Свакојако, дакле, сазнање да се овај или онај посао, који је закључио малолетник, односп на његову трговину или не, од велике је важности, јер као што рекосмо његова способност није иста у свима случајевима а и законски су опредељаји различни. Али баш у томе разли; овању његових иослова и лежи сва тешкоћа ! Истина, врло је често карактер посла по све јасан и у решењу горњег питања нема никакове тешкоће, као што је случај код двостраних уговора, али увек није тако. Узмимо н. пр. зајам какав о коме се не зна у којој је цељи учињен. И сад настаје питање хоће ли се у сумњи тај малолетников посао сматрати за трговачки или грађански ? У трговачком праву тако исто питање постоји односно трговаца у опште, а тако је питање непосредна последица § 1 7 т. 1 и 2 устројства тргов. суда, али ипак то питање нема толике важности за лица с потпуном и грађанском и тргов. способности, јер у таком случају обвеза остаје увек пуноважна па односила се на трговачки иосао или не. Са свим је другог значаја решење овог питања кад се тиче малолетног трговца, што је с њиме у свези и важност или неважност закљученог посла, и онда се наравно истиче потреба да се докаже или да је малолетник био способан да закључи дотични уговор иЛи да није имао те способности. Само што се ни у законику не налази никакав пропис о томе на кога ће пасти то доказивање ; нити иак о истом питању