Бранич

број 13 и 14

Б Р А Н И Ч

485

се остављају оцени судија. Тако н. пр. ако је позајмљена сума прекомерно велика у погледу на потребе малолетникове трговине, та околност може послужити као доказ да зајам није учињен у цељи трговине, или бар делом да није употребљен у корист ове. 1 II За грађанске послове § 4. Лица, у § 2 (и 3) означена, могу се иуноважно обвезати па следствено и сва неиокретна добра. заложити и отуђити. Малолетни трговац да би стекао кредита, који му је потребан за развој његове трговине, може се пуноважно обвезивати и за обезбеду учињених обвеза оптерећивати своја добра, т. ј. дати их у залогу својим повериоцима. Међу тим нигде се у нашем трговачком законнку, па ни у грађанском, не спомиње, под каквим се условима то може учинити. Па не само то, него закон дозвољава да лица, која су навршила 17 година и која су по законским прописима стекла право «трговину водити" могу своја добра и отуђити. Међутим, на основу веома неограннченог израза у § 2 «трговину водити,» могло би се мислити да се горња овлашћења не односе само на послове оне радње, коју малолетник води. У прилог таком тумачењу навешћемо г. Вељковића, који баш у горњем смислу вели: «то се овлашћење не огра-ничава само на ираве трговачке иослове ; оно се још више распростире, тако, да се може везати сваки било какав уговор ма и не био ни у каквој вези с трговачком радњом. — Малолетник, дакле, тиме што је своју трговину отворио, добија нраво да са целим својим имањем слободно располаже." 2

Ј ) Р. Л 7 а гпиг, Ее Сос1е <1е Соттегсе Ве^е, I. в. тумачење аг*. 7. 2 ) Бг. Стојан Вељковић цит. дело, стр. 60.