Бранич

број 1 3 и 1 4

Б Р А Н И Ч

491

путем јавности, како се не би нахудмло интересу трећих лпца, јер би малолетник у противном случају могао прећутати да је изгубио дотадању трговачку способност, те тако и даље закључивати трговачке послове. Свакојако, дакле, трећа се лица не смеју оставити у заблуди што у таком случају важи правило: егго г соттитз ['з.сг1 Ј1сз. Најзад, приметити нам је, да оиозивање не сме имати повратне силе, те према то.че сва права, која су стечена наспрам малолетника и сви уговори, који су с њим закључени до оног времена. када је путем јавности обзнањено да му је одузето овлашћење да може трговачке послове радити, остају и важе пуноважни и њих испуњавају отац, мати или тутор. 1 )

На завршетку ове расправе, а ради веће потпуности, навешћемо да се у данашњим трговачким земљама осетила потреба да се изузеће оно, што је од општег права учињено у корнст седамнаесто-годишњих малолетника прошири тако, да старалац може продужити — за или у име својих пупила — радњу, коју су њихови родитељи водили. Ова новина. која је добила и своје нарочите место у трговачком законику белгијс^ом и италијанском, имала је својих поборника и за владе законика од 1808, тако да се и у самој Францеској јуриспруденцији може наћи неколико решења судских у овом смислу. Па зато нам се чини да ћемо се својој дужности задоста одужити тек онда ако у оправдање исте законске новине наведемо бар оно што је о њој рекао М. Уап Нитћеек 2 ) у своме рапорту белгијском народном представништву. Он је рекао: ((Оиаеност, која би се могла појавити, ако би се дозволило стараоцу да у име малолетниково отпочне какву трговину, не постоји ако му се само дозволи да може продужити радњу родитеља малолетникових. Па против, рашчишћавање послова родптеља, у моменту смрти њихове.

!) Стојач ВељковиИ, цнт. дело. стр. 52. — Аиди81е џггп, сош-з е^шеп^ахге р. 549.

2 ) Ооситеп18 раНетеШаггез сћатЂге с1е Кергезеп1ап18. 1866 — 1867. р. 113 е1 еш\ г . ВгихеПез.