Бранич

број 13 и 14

б р а н ii ч

497

неке не, и по томе погрешна је овде примена § 162 у вези са § § 139 б) и 140 а) грађан. поступка, а ево зашто: тужени је на рочишту првом по гласу белешке одговорио, да поднети рецецнс за истинит не признаје, а опет на другом рочишту казао да нема шта да примети на поднете прилоге тужилачке стране, али да њему није иознато, да је на иримање ово ставио био забрану иок. Стеван, и да је његов отац иок. Ђорђе наново решење ирпмио. Из ових одговора туженога види се, да је он и на оба рочишта био и на све наводе тужилачке стране одговорио и по томе. да се не може равнати ономе парничару, који на неке наводе неће да одговори. То пак, што је навео, да нема шта против поднетих прилога тужилачке стране да примети, не може дати поднетом рецепису важност јавне пуноважне исправе за доказ о нредаји решења о забрани, кад тужени по смислу његових горенаведених одговора не признаје да је то решење његовом оцу предато. А кад ово тужени не признаје, суд овај држи. да се је требао и морао упуштати не по званичној дужности већ но непризнању туженога у оцену поднетога рецеписа као доказа тужилачке стране о предаји решења, кад је по § § 385 и 402 грађан. пост. тужена страна само онда одговорна за забрањено код ње примање ако јој је решење предато на рецепис онако и на онај ■ начин као што је суд у побудама своје пресуде извео, а ово тим пре, што је тужилачка страна по § 178 грађан. пост. сама била дужна да за своје право које тражи. доказе поднесе, кад нема признања туженог у смислу §. 180 грађан. поступка, да ја решење о забрани његов отац пок. Ђорђе "примио. А као што се из примедаба касациона суда види, и он не спори неправилност поднетога рецеписа. а Касациони суд у општој седници својој од 6 МаЈа 1883 год. Бр. 696 нађе, да су противразлози првостепеног суда закону саобразни и пресуду горњу за снажну огласи саопштио Мих. Л. Стојадиновић.

И 3 Ј А В А Бечки лист »^еие ЈхеЈе Ргеаае (< говорећи у броју од 25 Јула ове године о правозаступништву у Србији, доноси: да је ц. кр. аустро-угарски консулат у Србији приметио, да се аустро-угарски трговци мало користе установом консуларних адвоката, која ностоји у Београду, па је донео извештај ради поуке интересованих, у коме поред осталога вели: да се аустро-угарски трговци обраћају таквим адвокатима који