Бранич

34*

број 15 и 16

б р а н и ч

543

Раздика коју је навео Протагора између политике и осталих грана знања налази јачи ослонац у мислима лорда Бакона. Енглески философ не допушта да сагласност о неком философском систему може бити довољно јака да се њоме потврди стабилност тога система. То се јасно види из једног пасажа у његовоме делу «1Чоуит Ог§апит, И који гласи : «Ма какав пристанак требао, ма колико он био важан и сматрао се истинит, да се њиме потврди основаност неког философског система, није ни мислити да тај пристанак може бити тако чврст да нас убеди о његовој стабилности и истинитости. На против, увек ће се о њему истицати јаке и противне претпоставке. Од свију знакова и претноставака којима се нешто тврди и доказује у интелектуалним појавама, најгори су знаци који долазе од општег пристанка, но ипак отуда ваља издвојити пристанак у питањима верозаконским и политици где већина решава правом гласања." (ЕхсерЈлв сНуппз е!; риШсгз иЈзг зи//'гадГогит јиз езГ.) 1 Као што се види, Бакон разликује политику и религију од осталих умних занимања, тврдећи да се све оно у политици што је резултат пристанка и права гласања може сматрати више или мање истинито, док су та два чиниоца у свима осталим случајима знаци погрешака и заблуда, најгори од свију других знакова (реззншит аи§игшт), дајући повода јаким претпоставкама, противним свакоме мишљењу које налази ослонца у маси. У другом своме делу «Ас1уенсетеп1; о! Ееагпт§, )) Бакон опет вели ово о политици : «Могло би само онда бити неизвесних носледица у државним пословима, ако би државом управљали само практични државници, а не би међу њима било људи који би се руководили научним и сталним принципима." Али тај навод Баконов, у коме се само у пола тражи политичка вештина, није тако важан

*) Моуит Ог§апит I Аг1. 77.