Бранич

556

В Р А Н II Ч

БРО.Ј I 5 И I 5

дакле истичу толике тешкоће у сазнавању социјалних Фактора у релативно ограниченом пољу испитивања, простом једном економском питању, — онда колике морају бити тешкоће у иојавама од којих зависи не само саобраћај и трговина, него цео живот и интереси једног великог народа ? Претпоставимо да су све тешкоће отклоњене, и да државник има сва поуздана извешћа при руци. Главна тешкоћа тек сада настаје. Он сад треба да пронађе узроке, то јест раније узроке појавама које испитује. Међу безбројним ранијим узроцима које нам преставља социјални живот, како ће да се елиминишу узроци који не стоје ни у каквој вези са појавама у питању, и да нам се прстом покажу узроци који су тесно везани са њима ? Методе, које су дале тако сјајних резултата у природним наукама, не могу овде послужити. Државник се не може послужити експерименталним средствима у нравоме смислу; он само може употребити доста непотпуно методу посматрања. Дакле ни метода упоређивања, ни метода разликовања, ни метода једновремених варијација, речју ни једно средство индуктивног испитивања не стоји на његовом расположењу. Не уиуштајући се у детаје логичког доказивања, довољно је напоменути, да ко год се лаћао да расветли тај предмет Фактичким доказима, није до сада показао како да се савлада та тешкоћа у испитивању, нити је претендовао да може гхредвидети са неком вероватношћу дејство ма које промене у структури друштва, као ни да обележи праве узроке појавима ма којег друштвеног стања. Ко је покушавао да испитује друштвене појаве онако као какав вештак, који у напред зна шта му треба, и има средстава да оствари своје иредузеће, — просто је насумце полагао темељ — једној вештини као што је политика без помоћи наука на којима она мора да почива. Тај теорпјски закључак довољно се потврђује практиком, и то баш међу нама. Код нас се није рђаво владало; ми смо у том погледу стајали боље од многих народа, јер смо имали већих слобода, па ипак кад бацимо поглед на нашу истој ију, и развитак наше законодавне