Бранич

врој 17 и 18

б р а н и ч

593

Римско прав-% тај «написани разум," како се оно, у средњем веку, претерано ') називало, благодарећи свом светско - историском з^ачењу,*) — заплавило је, као што се зна, посебна приватн^ права свих данашњих образованих јевропских народа у голикој мери, да су данашњи грађански законици, нарочито у претежним деловима својим, у имовноправним установама, готово потпуне репродукције нстих установа римског ггриватног ирава. Ово нарочито важи за ова три од садањих најстарија грађан. законика : ируска (Ваз аПдетете ^апЉесМ !иг сИе РгеизвЈвсћеп 81;аа1;еп, 1794), фрпнцески (1е Сос1е С1 \ч1, 1804), п, а устриски (Вав аП^етете ћиг^егћсће Оезе^гћисћ Сиг сћо ^езатт^еп(1еи1;8сћеп Егћ1апс1ег с!ег оез!;егг. Мопагсћ1е,1811. 3 )

г ) Претерано за то, што се римско право смаЈрало као апсолугно, за све пароде угледно право. Апсолутног права нема, а не може га нп бити. (( Свако развиће •општих човечанских идеа у релиђији, наравствености, вештини, науци врши се у појединим народима, те с тога свуда добија свој особени национални отисак. То ни код права другче не може бити. У сваком народу развија се друштвени живот у наравствености и саобраћају према његовом особеном националитету, и по томе различно се израђују и назори о правном поретку живота у сваког народа, који одговара националном правцу његовог духовног и наравственог живота. Према томе, право сваког народа мора имати свој особени наг^ионални карактер, н, шта више, даваће махом управо најјаснију слику о духовном и социјалном стању тога народа. Идеа о каквом апстрактном, јединственом светском праву и држави стојп у опреци с антрополошком организацијом људеког рода. Али ипак јединство иравне идее због тога не пропада, као год што ни јединство људског бића не пропада у разноликостп раса. Граиање и сродство раса и народа, које се огледа у њиховом језику и народности, понавља се и у правима. Има ужих и ширих кругова сродних права, а у свима је опет оишиа правна ндеа полазна тачка и снла која гони и креће. }) Вгипз, 0гезсћ1сћ1;е и. С^иеПеп с1 ее гбт. Кесћђз § 1., у ((Епсус1оресНе <1ег Кесћ1;злу138епзсћа('1; уоп Ноћгеп^огГГ.^ 2 ј О овоме внди : \УЈп(1зсће1(1, Еећгћисћ (Јез Рапс1ек1;епгесћ(:з, V. АиГ1а§е, 1882. § 6. трећу алинеу п примедбу 5., и Вгипз, ОезсћЈсћће е\,с. 9 § 3. 3 ) Ево шта вели Виндшајд (сН. ор. § 6.) за све посебне немачке грађ. законике ,( ( ...ови законици, који су га (т. ј. пандектно право, а то је опште немачко приватно право које се образовало из ова три права : римско, каионско и домаће — немачко) заступили, имају за свој битни основ римско право тако, да како коректно разумевање ових законика, тако и могућност њихове поправке битно аретиостављају те мељно знање римског арава }) — А Порталис, чувени Францески правник, један од четири члана комисије, која је садањи Францески грађански законик израдила у пројекту,.рекао је, у Академији законодавства, о истом законику ово : (( Ако би нроучавали <замо овај нови гра!> законик никад га нећете знати. Философи и правници римски још су учитељи рода људског. С богатим материјалом, који су нам онн оставили, саградили смо један део зграде нашег националног законодавства. Рим беше оружјем покорио Јевропу, али, законима својим он ју је цивилизовао ! }) А опет, свп данашњи коментатори Франц. законика листом доказују : да је све облигационо ираво репродук,-ција дела славног Фран. правника Потје-а (( Тга11;е (1ез оћН^аћшпз,^ а оно опет ни ништа друго до обрада римског облигац. права.