Бранич

рој 17 и 18

б р а н и ч

597

А сад да разгдедамо и системе францеског и аустриског грађ. законика. 1 ) Фринцески грађански законик иодељен је на: увод (Шге ргеНтта1ге), у коме се говори : «о иу6лика.ци]и, о дејствима, и о иримени закона, у оиште и (чланови 1—^б) и три књиге (Нугев); свака књига дели се на одељке (Шгез), сваки одељак (сем III I књ.) на главе (сНарНгев); погдекоја глава на одсеке (аесМопз); а погдекоји одсек на § § нумерисане римским бројевима. Ми ћемо обележити наслове само главнијих раздела; Прва књига, — 0 лицима. — Одељак I о уживању и лишавању грађанских (приватних) права -— (ма две главе) (чл. 7—33). — Одељак II о актима о грађ. правном положају (рођење, венчање и смрт) (има 6 глава) (чл. 34—101) — Одељак III о домицилу (чл. 102—-111). — Одељак IV о осутнима и несталима. (Има 4 главе) (чл. 112 —143). — Одељак V о браку (има 8 глава) (чл. 1 44—228). — Одељак VI о разводу (има 5 гл.) (чл. 229—311). — Одељак VII. о патернитету 2 ) (очинству) и Филијацији (чедништву). (има 2 главе). (чл. 312—342). — Одељак VIII о усвојењу (адопцији) иуслужном туторству. (има 2 главе) (чл. 343—370). — Одељак IX о очинској власти (чл. 3 71—387). —- Одељак X о малолетству, о туторству и о еманципацији (оглашавању малолетног за пунолетног) (има 3 главе) (чл. 388—487)., Одељак XI о пунолетству, о старатељству над душевно немоћним (интердикција) и над расипницима (има 3 главе) (чл. 488—515). 3 ) Сва је прнлика, да ће нам се замерити, што се упуштамо у излагање система ових законика. Али ево поглавито зашто ми то чинимо. У Србији је, на жалост, врло незна^ан број правника који знају стране језике, те да би могли сами собом проучити и спс.еме и садржине барем бољих јевропских законика; а то им је свакако нулшо, не само ради усавршавања у правном образовању свом, него и ради тога, да би могли у што већем броју учествовати у оцени прераде српског грађ. законика, која се нотреба, с дан на дан, све јаче осећа и тражи. А нарочито им је потребно да знају систему и садржину аустр. грађ. зак. још и ради тачнијег и потпунијег разумевање ерпског грађ. законнка, који је, као што се зна, само скраћен нзвод (§ § 950) аустр. грађ. законика '(§§■ 1 502). 2 ) Члан 340 Франц. грађ. зак. гласи : Истраживање патернитета забрањуЈе сеУслучају отмице, кад се доба отмице подудара с добом зачећа, отмичар може, на захтев ингерсованнх странака, оглашен бити за оца детињег.^ — Овај члан послужио Је за углед редакцији садањег § 130 нашег. грађ. зак.