Бранич

606

Б Р А Н И Ч

број 17 и 18

ким, још довољно непознатим крајевима Африке, појављује се ова гадна трговина, но и ту ће је скоро нестати. Законодавци цивилизованих држава изрекли су начело, да се сваки човек сматра као лице, а не као ствар. И наш законодавац у § 17 грађ. законикаизрекао је начело : (( Сваки човек сматра се за лице и као такво има природна себи својствена права; и а одма за тим у § 18 казује : «Ропства у овој земљи нема, то јест нико не може човека у такој власти имати, да с њим произвољно као са стварима поступати и располагати може." Да би се ово начело нечим ујемчило, законодавци прописали су у кривичним законицима, казне за оне, који би поступали противу ових начела. И заиста, свуда где је год цивилизаторска рука данашњих држава допрла, престала је трговина с робљем, престало се поступати са људима као са стварима. Али таман су законодавци успели да униште трговање са робљем, а оно се појавила нека нова врста трговине са човеком. Ова нова врста трговине са човеком разликује се у неколико од оног старог трговања са робљем, али се она према правним појмовима и људским осећајима не може другче посматрати, већ као трговина са човеком. Човек, као предмет ове трговине, не постаје по самом обичајном праву једном за свагда ствар којом господар по вољи располаже, као што је то у старом трговању са робљем, већ постаје предмет трговаља само за неко извесно време, обично дотле, док трговац може из те ствари извадити свој уложени капитал са коришћу, и докле лице, као предмет трговине, не изгуби своју вредност. Новији законодавци увидели су ово и покушали су да и ову врсту трговине са човеком угуше. При изучавању ове ствари дошли су до закључка да трговање са човеком и даље постоји, само што је оно узело са свим нов облик, тако да се са постојећим гарантијама у крив. закону не може сузбити ова нова врста трговине, јер у тој трговини лице истина постаје предмет трговине, али не поетаје роб у оном смислу како је то било у старом трговаЕву са човеком. Осим тога, у старом трговању са