Бранич

608

б р а н и ч

број 17 и 18

коннто ограннчавање личне слободе , што је по нашем крив. закону кажњиво, већ је у правоме смислу трговање са женскињем. Пошто по нашем крив. закону ово трговање није кажњиво, то се ни купац ни продавац не могу нп казнити. Истина, власт им не може ни одобрити ову трговину, јер то не да § 18 грађ. законика. Но законодавац не сме да се ограничи само на то, да нешто забрани већ треба да пропише и казну за оног, који то забрањено' дело извршује. Гонење ове нове врсте трговине са човеком отпочело је најпре у Енглеској. Законодавац прописао је, да се трговање са женскињем има сматрати као преступ и казнити затвором. Ово.се у Енглеској врло строго извршује, а колико је енглески народ заузет око искорењивања ове трговине види се отуда, што се тамо образовала читава друштва, којима је цел, да трговце, који са женскињем тргују оптужују суду као јавни тужиоци и да у томе спору заузимљу онај положа], који се у судовима признаје државном тужиоцу. Данас се трговање са женскињем у свима европским државама казни као преступ затвором. У нас је ово само забрањено а не и кажњиво дело. Да би ова ствар била јаснија, нужно је, да се појам трговања са женскињем разликује од појма о праву проституције. Проституција може према приликама бити дозвољена, али трговина са женскињем не само што не сме бити дозвољено, већ треба да је кажњива. Наш вредни раденик д-р Владан Ђорђевић, када је као начеоник санитета прописао правила за уређење проституције, на основу овлашћења санитетског закона, хтео је овоме трговању у неколико да доскочи, прописавши у тач. 5 ових правила, да газда не сме женској — проститутци — да даде новаца на зајам за куповину хаљине и драгоцености. Без сумње је он полазио са гледишта, да се женске од својих газда продају само за то, што су се оне својим газдама задужиле, а газда продавац тражи од купца, да он плати за њих дуг, па је мислио, да ће се и трговина укинути са поништењем овога дуга. Али у ствари није тако.