Бранич

618

б р а н и ч

број 1 7 и 18

измирењо Јовапово у 128 дуката дуга и осталих осуда, п тако је ова јавна продаја прекинута, тто се вели види из истог лицитационог протокола, Ј ) те тако, кад се горње две суме (30 дуката -I- 138 дуката -ј- 9 80 дин.) саберу са 10 дуката, што је Милан по квити од њега — тужиоца — примио, остало је још да Милан на пме дуга продаје горњег имања по уговору, прими 39 дуката и 2'20 дин. кад му тапију изда. Но Милан у споразуму са Јованом, да би осујетили ову продају и куповину по закљученом писменом уговору, изда Јовану две облигације, и то једну од 20 дуката а другу од 150дуката, зашта је Јован и то за прву суму (20 дуката) ставио прибелешку 28 Фебруара 1881 год. а за другу суму (150 дуката) 4 Априла 1881 год. ставио интабулацију на горње имање Миланово. Усљед овога, и што га Милан није убаштинио на изложено имање, водио је парницу п против Милана и по поднетој извршноЈ пресуди, њему је — Ђорђу —- досуђено, да га Милин на продато имање убаштини, иначе, да му та пресуда служи за убаштинење. Па непризнавајући наводе Јовапове, јер је, вели, овај ујдурисаним начином са споразумом Милановим ово задужење учинио, на несавесан начин, само да њега — тужиоца — оштете, — тражио је, да Јован са изложеног имања тероте скине, позвав се на § 469 грађ постуика и § 314 грађ. законика ; а према Милану, који се заштите није иримио, задржао је право накнаде штете, на случај, ако 6и ову парницу против туженог Јована изгубио. Даље је навео, да је на јавној продаји 1 Марта 1881 год. када је он полиц. власти за туженог Јована положио целу суму, био тада (на лицитацији) и тужени Јован и да тада других интабулацпја није било, те по томе тужени Јован лпцитирајући ово имање знао је како за прву продају закључену између њега и Милана по уговору, тако и за ову јавну, и тек после свега овога, п поштб је поведена парница против Милана за убаштинење, пздата је туженом Јовану облигација од 150 дуката 2 Априла 1881 год. а пријављепа код окружног суда и интабулисана 4 Анрила исте 1881 год. према чему вели и допунп | 189 грађ. поступка, облигација ова и ако је интабулисана, не вреди. Тужени Јован навео је, да је друга она сума од 130 дуката што је са Милованом примио од среске власти за рачуп дуга Милановог, а ова од 150 дуката што му Милан дугује сасвим друга. На поднете исправе од стране тужиоца ннје имао шта да примети, јер вели оне за решење овог спора нису ни од какве важности. Позивајући се на 2 I 292 и 298 грађан. законика, вели, да онај, који какво непокретно

А ) Па ггротбко 1у .шцитације стојн [трнмедба: «Заго што је 'Борђе за ово им&ње што се, иродаје го.товн новаца у ко.шко је треба.10 за подмнрење дуга за Јована положио то је, са иродајом овог нмања прекинуто.? И ово је оверио извршилац иродаје, где се внди да су лицитанти имања били : Гвозден Јова и Јеленажена Ђорђева.