Бранич

624

б р а н и ч

број 17 и 18

ношћу, но што су је до данас показали. У осталом, да би се само ова цел пос.тигла, он пристаје да се нађу и други начини сем овога његовога предлога. Од присутних редовних чланова говорили су о овоме питању г. г. Милан Ст. Марковић, Милутин Ј. Марковић, Милан С. Мостић,. Никола Каралић, Милан Миловановић и др. Сви они били су противни предлогу у начелу, а разлози којима су своја мишљења поткрепљивали састоје се у главноме у овоме : Удружење јавних правозастушшка, као што се и из правила друштвених види, основано је у двојакој цели: да се правозаступнички ред у Србнји доведе и одржи на оној висини, која му приличи и на којој стоји у других образованих народа : осим тога цел је Удружена да негује правну науку. Што се тиче прве цели друштвене, она са разних недаћа, није ни уколико, до данас, постигнута. Пзједначење права редовних и ванредних чланова, повукло би за собом неминовно ту последицу, да Удружење овако, какво је, престане и да се нретвори у једно друштво, код кога би ова прва цел Удружења била споредна, а о свему томе не може бити све дотле говора, док се основна замисао, .која ]е покренула оснивање Удружења не оствари. Што се тиче друге цели друштвене — неговање правне науке — у том погледу проширењем права ванредних чланова или боље рећи изједначен.ем њихових права са правима редовних чланова, не би се Удружењу ни са моралне ни са материјалне стране ни у колико помогло, јер ванредним чланством може се Удружењу толико исто користити колико и редовним. ГГравничком свету нашем не стоји ни данас ништа на путу, да Удружење помогне са материјалне стране, својим уписивањем у ванредно чланство, а на гајење правне науке, ставља му се на расположење орган друштвени, онако исто као кад би му се права изједначила са правима садашњих редовних чланова. У овом погледу за њих не би било никаквих јачих разлога који би их покретали на рад. У осталом, данашњем Удружењу јавних правозаступника, за постигнуће друге његове цели — неговања науке — треба да притече у помоћ наш правнички свет, на тај начин, што би он сам и образовао неко правничко друштво, коме би био специалан задатак да негује науку. Таквом друштву Удружење ће се увек радо придружити На послетку материјално стање друштвено није таково, да прети опстанку Удружења, јер смањењем данашњих трошкова. Удружење би могло осигурати свој опстанак, а старање о том смањењу трошкова, треба оставити Управноме Одбору.