Бранич

БРОЈ 19

Б Р А. Н И Ч

639

на парламентарном пољу, има их који су пером обрађивали уставно питање, па нема сумње да ће послужити у овоме послу Престолу и Отачбини како.треба. Устав не гради се за неко извесно време. Његова наређења треба да обухвате далеку будућност народа, треба да су трајна. И за то треба да уђе у устав све што ће трајно служити правилном развоју државног живота. Личност владаочева мора остати неодговорна и неприкосновена. Владалац је вршилац народне воље, а државни органи нека су одговорни. Министарска одговорност да буде стварна, а не само по Форми ; а свакоме „држављанину да је слободно тужити чиновника за повреду и злоупотребу службене дужности редовном суду, без претходног за то одобрења више власти. Али и чиновнику да се осигура положај, да буде државни а не слуга политичке партије, па само закон и суд да га могу отпустити из службе. Разуме се, да треба укинути дисциплинаран суд. У Народној Скупштини да могу бити посланици само они које народ непосредно и слободно изабере, а да могу бити изабрани за посланике и министри, ђенерали, чланови Главне Контроле, проФесори Велике Школе, јавни правозаступници, пензионари и остали интелигентни људи који су више-мање у независном положају. Не треба дозволити судијама улаз у Народну Скупштину. Независност њихову ујемчити, али никада не дати им повода да уђу у вртлог политичке борбе. Посланици на скупштини припадају поје^иним политичким партијама, ,'а судија по своме узвишеном позиву не сме да припада ни једној политичкој партији. Он треба да је ладна стена о коју да се разбијају све политичке страсти, он мора само по закону да ради и да је према свакоме једнако праведан. Народно представништво да се састаје сваке године уставом опредељеног дана. У случају да буде распуштено, истим указом да се нареде нови избори, који имају бити најдаље за 90 дана по распусту скупштине, а за других 30 дана да се састане скупштина. Народни посланици да 40*