Бранич

686

В Р А Н И Ч

број 20

Ималац. „Ималац се у народноме језику зове свак ко има нешто у имовини својој" (чл. 801); а, «Имаоник је пак, у овоме Законику,не само онај који доиста нешто има него и у опште сваки човјек, па и свака установа (као држава, црква, и т. д.) којима се признаје право и подобност имати своју сопствену имовину" (чл. 801). «Сваки је човјек имаоник, т. ј. у гранчцама закона свак је потпуно властан имати своју сопствену имаовину: тећи је, уживати и тиме по вољи располагати" - (чл. 10). Имаоништво је опште право имаониково само по себи. (Чл. 953). — А речи : Имаоничко ира.во, (чл. 953), значе што и имаоништво. Имаоничко друштво, в. друштво пмаоник. Искуи ради јавне потребе (чл. 16), експропријација. Исиис заставе (чл. 219); — истабулација (т. XIX уредбе о интабулацији); 1а гасНаШп с1е ГшзспрМоп; сИе Ех1аћи1аМоп. Испис хипотеке. Исправа (чл. 972), — исправа; 1пз1 ;гитеп1;ит, с1оситеп4ит: Гас1е, 1е с1оситеп!;; Ље 1Јгкип«1е. Истовјетна види самоиста ствар. Јавна државна добра (чл. 969), — свачије (? !) ствари, (§ 195); гез 111 рићПсо изи; 1е (1отат рићНс с1е ГЕ1а1; (1аз бКепШсће Ои1. Јавна корист (чл. 727), — јавни или општи интерес; Гт1еге1; с1е ГогЉе рићћс. Јемац (чл. 457), — јемац (§ 829); !1(1ејиз80г; 1а саиИоп; (1ег Виг^е. Јемчев јемац (чл. 470); ЛсЈејибвог Мејибвопв , или НсЈејивбог 8иссес1апеи8; 1а саиИоп с1е 1а саиИоп, 1е сег!Шса !еиг с1е саиИоп; с1ег АИегћиг^е ос1. ^асћћиг ^е. Кирија, (чл. 878), значи што и закуп (најам ствари). Кладилац, (чл. 479), онај који се клади. Комун или илеменска заједница. (чл. 709). «У тој је заједници најглавније : гора, паша, вода, у колико што од тога није већ подијељено; осим тога и свака јавна уредба