Бранич

ПШНВИ

ШШШШ

ЕРОЈ 20 Б Р А Н И Ч 6-1 Опомена дутника, (чл. 97-2) ; в. § 887 ; т1;егре11аМо с1еђИогЈб ; 1'т1;егре1Ш1оп; сНе Маћпип§- «1е8 ЗсћиШпегз. Опорека повјере, (чл. 408); опорицање (ревокација) пуномоћства, (§ 622). Очорука или завјештај, (чл. 756) ; тестаменат , завештање, (§ 424) 'кез^атеггкит. Ја бих реч оиорук а задржао за с1е1а.Ио ћегесШаНз. Оиремиоц. (чл 735) ПОШИЉаоц ИЛИ ОТПрављач ствари. Оирјека , (чл. 469), ехсерИо (?) Опроштај дуга, (чл. 621), (в. § 906); рас.1ит Је поп ре1;епс1о; 1а гет18е с1е 1а с!е!;1;е ; с1ег Ег1а88, с1ег Масћ1а88уег!гад. Оисвједоџб а, (чл. 235) ; ОСВедочење н. пр. стања какве ствари. Особак или ОСОбина, (чл. 483, 967); лична, одвојена добра задругарева или женина, (§§ 409 и 768). — (Овај термин може се згодно употребити и за означење иа.ра,фералних добара жениних , 1еа ћ1епз рагарћегпаих; с1аз 8опс1ег§и!;). Основна исирава, или устав друштва. (члан 725, 726); штатути или правила друштвена, (§ 38 трг. зак ) — Не би, држим, било згорег усвојити израз: основник или правилник. Остава. Она је обична. и остава у невољи, (чл. 881, 882); остава или аманет (§ 569 и 579); <1еро8ћ;ит, с1ер. т18егаћНе; 1е с1ер61; песе88а1ге ; с!ег Уег\уаћгип§8Уег1;га§. —Реч «аманет И налази се и у црногорском законику, али не као синоним речи оставе. «Аманет, вели члан 882, такође је остава, али така, да према повећој вриједности, или иначе погледом на врсту ствари и цијели оставе, и према приликама, она обично тајно бива, те изискује особита повјерења у храниоцу.» Оставиоц, (чл. 881) в. давалац на оставу. Оштећеник, чл. 600), онај који је оштећен, (§ 305). Анд. Ђорђеви^ (СВРШИЋЕ СЕ)